На све то ју је имитирала како наслања телефон на сензор који јој је на руци, чиме ју је исмевала пред свима. Дете је од среде, када се то десило, узнемирено, боли је глава и не жели више да иде на музичко - каже за Курир мајка ученице петог разреда једне основне школе у Новом Пазару, чије је име редакцији Курира познато.
Познато нам је и име наставнице, као и школе у којој се догодила ова срамотна, дискриминаторна и поражавајуће прича за све нас. Али због девојчице, која не треба да буде препознатљива и тиме потенцијално опет дискриминисана, нећемо их објављивати. И све се то десило иако Србија сада има Протокол о поступању у школи са ученицима оболелим од дијабетеса. А и да нема, ово није смело да се догоди!
Девојчица, како нам каже њена мајка, има дијабетес од осме године и управо зато на надлактици носи сензор који мери ниво шећера у крви и који је повезан с мобилним телефоном.
- Чим шећер почне да пада или расте, аларм на телефону се укључи. А како ћерка већ има 11 година и у пубертету је, те осцилације шећера су честе. И управо због дијабетеса њој је дозвољено да стално има телефон код себе иако је од почетка ове школске године забрањена употреба телефона у школи. И заиста су сви наставници максимално коректни према њој, као што је била и учитељица. Али са наставницом музичког од почетка школске године има проблем, који је у среду кулминирао тим ужасним понашањем - прича мајка.
Када је наставница музичког, како наводи мајка, у почетку тражила девојчици мобилни да би га одложила у ладицу, где су и остали, она јој је објаснила да има дијабетес и да јој тај телефон служи за праћење шећера, те да губи конекцију са сензором ако је телефон много удаљен од њега, односно њене руке.
Девојчица је, како наводи мајка, већ навикла да живи с дијабетесом и зна да реагује у многим ситуацијама.
- Увек има код себе нешто да поједе ако шећер почне да пада. Разредна јој је толико добра да јој је рекла да увек може да уђе у њен кабинет и једе уколико хитно мора да поједе нешто. Такође, код себе увек има инсулин и, ако шећер нагло скочи, зна сама себи да га да. И заиста, ни са ким немамо проблем осим с том наставницом - наводи мајка.
- Кад је први пут запиштао аларм, наставница јој је рекла да јој смета, да слободно изађе напоље јер омета час. Неколико пута јој се то дешавало, па она изађе из учионице, а врхунац је био кад јој је пред свима рекла да зна је болесна и пришла јој: "Је ли ти мислиш цео час да провлачиш телефон поред сензора?!", након чега ју је и имитирала - наводи мајка, која је одмах сутрадан отишла код директора школе:
- Казала сам му и да та наставница, пре свега као човек, а потом и као педагог и неко ко је једини пунолетан ту међу децом, треба да поприча с њом кад се чује аларм, да је пита како је, је ли јој потребна нека помоћ. А она од ње тражи да изађе напоље! Знате ли ви колико брзо може да падне шећер? И ако изађе сама из учионице, може да се сруши и кад ће неко видети то дете? Шта ако упадне у кому?!
Директор школе каже за Курир да је након доласка мајке покренуо поступак.
- Изјаву треба да дају наставница, одељењски старешина, дете у присуству родитеља и педагога. Оно што за сада знам јесте да је наставница ученици пред свима рекла да је болесна, што није смела да уради. За то нема оправдања, сва деца и њихова права морају да се штите. А аларм је, колико схватам, био подешен на најјачи звук. Тон би требало да буде нижи због друге деце и одржавања часа. У сваком случају, поступак је тек отворен и ништа не могу да кажем као коначно - наводи директор и додаје да примењују протокол и да та девојчица није једина ученица са шећерном болешћу.
Породица девојчице за помоћ се обратила и Удружењу родитеља деце и младих оболелих од дијабетеса Србије "Аларм", које се одмах обратило школи.
- Конвенција о правима детета УН, Устав Србије, закони и други акти забрањују дискриминацију деце и по болести, као и што им дају право на школовање, лечење, а тиме и терапију. Србија однедавно, захваљујући и ангажовању нашег удружења и бројних родитеља деце која имају дијабетес, има и Протокол о поступању у школи са ученицима оболелим од дијабетеса, који јасно казује да деца са шећерном болешћу морају да имају обезбеђене све услове за несметано мерење нивоа шећера у крви и узимање хране или терапије у најкраћем року којом ће да регулишу ново шећера у крви. Недопустиви су вређање, дискриминисање и омаловажавање деце. Надамо се да ће наставница бити адекватно санкционисана, а да ће овај немили пример показати другима како не треба и не сме да се понаша према деци са дијабетесом, и како, насупрот тога, мора да се опходи према њима - наводи за Курир Мирослав Стевић, председник Аларма.
Курир.рс/ Ј. С. Спасић
