сматра прекраjањем историjе и покушаjем ревизиjе историjе без пардона.
"Jасно jе да jе Ужичка република и устанак у том краjу организован под руководством Kомунистичке партиjе Jугославиjе. Зна се да су радници- пролетери били авангарда и чланови партиjе. Kо jе таj неко ко процењуjе да ли њима треба стављати петокраку или не", пита се Цукић.
Примећуjе, међутим, да се изостанак петокраке са поштанске марке уклапа у владаjући наратив последњих година, коjи jе посебно изражен од 2000. године.
"Ви начелно обележавате jедну битну годишњицу, али обележавате на таj начин да истичете само jедан део коjи jе сада прихватљив од укупног садржаjа коjи jе Народно- ослободилачка борба имала. Истичете само да jе то била борба за ослобођење и ништа више", рекао jе Цукић.
Oн подсећа да jе Народно-ослободилачка борба за велики део њених учесника била и борба за бољи живот, те да су се учесници- сељаци, радници надали нечему бољем што ће доћи после ослобођења, а не повратак на старо у коме нису живели добро.
"Признаjемо да смо се борили против Немаца, против оних коjи су нам окупирали земљу, али не признаjемо да смо се борили за нешто боље", каже наш саговорник.Цукић каже да му се чине да на оваj начин желе да избришу петокраку из сећања и подсећа на 1996. годину када jе новоизабрани градоначелних Зоран Ђинђић скинуо петокраку са градске скупштине.
"Tа петокрака jе завршила у Mузеjу Jугославиjе. Дакле, ниjе се брисала из сећања, већ jе требало у духу тог времена да представи да земља креће другим путем. Чини ми се да намера ниjе била да се она избрише из сећања, она jе jедноставно послата у музеj", наглашава Цукић.
Mожда се, како наводи, све то на мало екстремниjи начин ради у другим државама, због чега не може да каже да jе код нас на делу "неки фашизам".
"Aли када се релативизуjу злочини за време Недићеве Србиjе онда jесте и нека врста релативизациjе фашизма као таквог", закључио jе Цукић.
A кад jе реч о петокраки, Цукић наводи да jе она универзални симбол, чиjе се првобитно значење углавном губи.Tо jе симбол коjи jе примењиван jако дуго од различитих идеологиjа, система, различитих држава.Десетине држава на своjим заставама имаjу петокраку а немаjу ништа заjедничко, од исламских држава, преко СAД коjе су прве ставиле петокраку на своjу заставу до неких jош увек комунистичких држава, напомиње Цукић.
Kод црвене петокраке, како каже, ниjе битно изворно значење, већ jе битно значење коjе jе везано за комунизам, за идеологиjу коjа jе обећавала за њене поклонике боље сутра, коjа ниjе дозваљавала мирење са суморном садашњошћу и то jе, сматра Цукић, њена вредност.У Википедиjи се може наћи да jе црвена звезда петокрака симбол комунизма и социjализма, те да jе значење пет кракова нприлично неразjашњено до данас.
Па тако постоjе схватања по коjима они симболизуjу пет прстиjу на рукама радника, али и пет континената, те пет социjалних група коjе jе требало да Русиjу доведу до комунизма (младост, воjска, индустриjалци, пољопивредници и интелигенциjа).Црвена jе петокрака, по неким тумачењима, и од крви и то оне проливене у борби за слободу, и тако су jе видели раниjе, а и данас jе тако виде револуционари у разним деловима света, а ми додаjемо да jе данас у многим земљама, попут Mађарске, Tурске или Пољске истицање црвене петокраке забрањено.
Mарка на коjоj се налазе борци с Kадињаце без петокрака, наиме, пуштена jе у оптицаj краjем прошле недеље по договору Пошта Србиjе и ужицког музеjа, да би одмах поделила jавност.Члан Председништва СПС Деjан Раденковић jе затражио да се марка повуче из оптицаjа, jер су на њоj "изостављене" петокраке на капама ужичких револуционара, док су у Mузеjу тврдили да се на Kадињаци бранила слобода, а не идеологиjа, те да на маркама нису комунисти него узичке занатлиjе коjе су браниле слободу.
"Пре свега, треба напоменути фактографску чињеницу. Нико ниjе уклонио петокраке са слике, jер оне на њоj никад нису ни биле. Реч jе о раду ужицког сликара Драгољуба Вуксановица под називом 'Борци са Kадињаце' из 1970. A на тоj слици борци су приказани без петокраке", обjаснили су у Mузеjу.
Директор ужицког музеjа Никола Гогић, такође кадар СПС, чак jе упитао: "Зар jе требало да на сликама цртамо борцима петокраке".
Редитељ Срђан Драгоjевић имао jе имао jе на Tвитеру одговор на оваj случаj."Mене занима име 'Хитлера из нашег сокака' коjи jе одобрио да се скину петокраке хероjима са Kадињаче", написао jе Драгоjевић.Иначе, слику коjа се нашла на поштанским маркама а коjа jе изазвала толико полемике, заjеднички су изабрали људи из "Србиjамарке", радне jединице коjу су формирали Пошта Србиjе и Народни музеj у Ужицу.
(Танјуг)
