Наиме, Центар за породични рад и саветовање у сарадњи са организацијом „Save the Children“ и Међународним комитетом спаса, а уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, спроводи пројекат под називом: „Одговарајућа брига и заштита за децу без родитељске пратње у ситуацији миграције: Изградња капацитета за квалитетно хранитељство“.
Кроз тај пројекат, како је Танјугу рекла Светлана Миленковић из Центра за породични рад и саветовање, психолози, педагози и социјални радници, требало би да припреме и едукују укупно 90 хранитеља који ће пружити дом малолетним мигрантима.
Пријаве функционишу тако што се сви заинтересовани пријављују Центрима за социјални рад у тим градовима, а затим, ти центри прослеђују пријаве Центру за за породични рад и саветовање.
Иако ће у обуци учествовати људи који већ имају лиценцу да буду хранитељи, Миленковић каже да је ипак потребно посебно радити са њима јер деца којој ће они пружити дом имају велике културне разлике а неретко су прошли трауме.
Због тога ће, према њеним речима, основне теме обуке бити културне различитости и траума.
Потребно је да се хранитељи оснаже да могу да разумеју разлике у култури, с друге стране, тема траума зато што су то деца која су прошла хиљаде километара и нашла се у страној земљи бежећи од ове или оне врсте несреће и још се одвојили од родитеља и нашли међу људима који другачије изгледају и чији језик не познају, каже она.
Оно што је посебно важно рећи, навела је, јесте да се ова пракса не треба мешати са усвајањем, и деца мигранти неће остајати „да живе заувек“ у хранитељским породицама.
Хранитељство је облик заштите који подразумева привремени боравак у хранитељској породици док се не стекну услови да се врати у биолошку породицу или да се повеже са усвојитељском породицом, објаснила је Миленковић.
Ипак, ограниченог рока колико ће деца у породицама остајати нема и то, како је објаснила, може бити док год је неком детету потребно.
У Шиду већ постоје, подсетила је МИленковић, породице које су неко време „чувале“ бебе или адолесценте и, судећи према њиховим примерима, задржавања не би требало да трају дуже од неколико месеци.
Подсећамо, од прошле је године, међутим, проблем школовања те деце у Србији нешо мањи, јер постоји неколико школа у којима уче деца мигранти, а овим новим пројектом добиће и дом, истина, привремени.
Тиме ће Србија бити прва земља која малолетним мигрантима обезбеђује дом.
