Председница владе Србије Ана Брнабић тим поводом истиче да је уагање у научна истраживања важно за развој наше економије, а ЦЕРН је једна од најважнијих научних институција данас.
"Неизмерно сам поносна што је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а. То ће донети нове могућности за сарадњу наших научника и индустрије са ЦЕРН-ом и землкама чланицама ЦЕРН-а", рекла је Брнабић.
Председница Савета ЦЕРН-а Урсула Баслер је казала да "Србија има дугогодишњу сарадњу са ЦЕРН-ом, а српски научници су континуирано уклкучени у ЦЕРН-ове највеће експерименте".
"Веома сам срећна што је захтев Србије за чланством у ЦЕРН-у довео до тога да сада можемо да пожелимо добродошлицу Србији као држави чланици", рекла је Баслер.
Генерална директорка ЦЕРН-а Фабиола Ђијаноти нагласио је да има велико задовољство да пожели добродошлицу Србији као 23. држави чланици.
"Српска научна заједница је током дугог низа година дала значајан допринос ЦЕРН-овим пројектима. Чланство ће оснажити дугогодишњу сарадњу између ЦЕРН-а и Србије, стварајући прилике за повећање сарадње у научним истраживањима, тренингу, образовању, иновацијама и дељењу знања", изјавила је Ђијаноти.
"Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија је спремна да настави са развојем науке и образовања, док ће наши научници, истраживачи, институти и индустрија имати могућност да се прикључе доносиоцима важних научних и технолошких одлука", рекао је Младен Шарчевић, српски министар просвете, науке и технолошког развоја.
У саопштењу се подсећа да, док је Србија била део Југославије, једне од 12 земаља чланица које су основале ЦЕРН, српски физичари и инжењери учествовали су у неким од првих ЦЕРН-ових пројеката, на синхроциклотронском, протон-циклотронском и супер-протон-синхротон акцелераторима.
Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, физичари из Србије радили су на DELPHI експериментима на ЦЕРН-овом LEP сударачу.
ЦЕРН и Србија су 2001. године закључили Уговор о међународној сарадњи који је омогућио учешће Србије у АТЛАС и ЦМС експериментима на Великом хадронском сударачу и у Светској LHC комјутерској мрежи, као и на ACE и NA61 експериментима.
Највеће учешће Србије данас у ЦЕРН-у је у ATLAS и CMS експериментима, у постројењу ISOLDE, које изводи истраживања у доменима од нуклеарне физике до астрофизике, као и на изради студија будућег сударача честица - FČ и CLIC, који су потенцијално нови најважнији пројекти у ЦЕРН-у.
Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија ће имати право гласања у Савету, ЦЕРН-овом телу које доноси најважније одлуке, и доприносиће буџету установе. Чланарана ће допринети могућностима за запошлкавање у ЦЕРН-у, као и учешћу српске индустријие на ЦЕРН-овим тендерима, наведено је у саопштењу.
