Омерсофтиц је подсетила на пресуду из 2014. Европског суда за људска права у предмету Алишиц и други против Србије и Словеније, у којој су тужиоци навели да нису могли да подигну "стару" девизну штедњу са својих рачуна у БиХ подружницама Љубљанске банке и Инвестбанке након распада СФР Југославије.
"Србија је великом броју штедиша, који су били у БиХ 1997. године, одбила захтев за верификацију зато што је Агенција за приватизацију ФБиХ дала нетачне податке да је њихова штедња у БиХ", казала је Омерсофтиц, додајући да је у пресуди Европског суда наведено да се та штедња налази у Србији.
Она каже и да је према евиденцијама Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ 4.773 власника рачуна.
"Према информацији коју смо добили из Београда, они од тога имају 1.400 пријављених за поврат и за њих су припремљена решења којим ће се одбити враћање штедње. Многи су та решења већ добили ових дана. Они ће морати да покрену судске поступке у Београду да би доказали да имају право на тај новац", рекла је Омерсофтиц.
Она је казала и да су се обраћали председавајућем Вијеца министара БиХ Зорану Тегелтији с обзиром да је то тело 2017. године утврдило да штедише нису оствариле никакво право по тој штедњи у Србији.
То сада значи, како је појаснила, да свако појединачно мора да оде у Београд и покрене поступак.
Штедише, иначе, како преноси Клиџ-ба, страхују да ће процеси пред судовима у Србији трајати годинама, а Омерсофтић наводи да је једини начин да се дође до решење покретање кривичне пријаве против директора Агенције за приватизацију ФБиХ.
"На основу кривичне одговорности се може тражити обнова поступка у Србији", закључила је.
