Ристић је на међународном скупу стручњака земаља централне и источне Европе и Кине "16+1" у Клубу посланика у Београду, на којем се разговара о проблемима везаним за климатске промене у свету, нестајању шума и развоју дрвне индустрије, истакао да у овом тренутку постоје велике површине шума у Србији које се суше "због стреса", односно, повећања просечне годишње температуре ваздуха.
Оцењује да Србија може много да научи од стручњака из Кине јер је та земља, каже, један од светских лидера у процесу прилагођавања на ефекте климатских промена и превенцију климатских катастрофа.
"Србије је мала земља на светској мапи али проблеми којима смо изложени су веома велики и Србија је парадигма глобалних проблема" напомиње Ристић за Танјуг.
На скупу су представници 16 земаља и Кине представили проблеме са којима се њихове земље сусрећу услед климатских промена, а шумарство је оцењено као једно од најважнијих мера за ублажавање ефеката ових промена.
Основно питање за стручњаке на скупу је и како развијати глобалну дрвну индустрију, а не угрожавати природу и како да 5.000 фирми у нашој земљи из овог сектора настави да се развија али без утицаја на природно окружење.
"Србија, после транзиционих дешавања, има индустрију дрвета као једну од највиталнијих грана привреде која запошљава 30 хиљада људи и приходује више од милијарду евра", рекао је Ристић.
Због убрзаног развоја овог привредног сектора у нашој земљи, каже Ристић, кинеске компаније су заинтересоване за улагање у дрвну индустрију, а годинама уназад наша квалитетна стабла путују у Кину.
"Поред традиционалних тржишта Северне Америке, Русије и подручја Балкана, Србија је веома занимљива за кинеске компаније које овде купују врло квалиетно дрво и прерађују врхуинске производе у својим компанијама и широм света", објашњава декан Шумарског факултета.
Питања како да се користе шуме у Србији, а да се не направи штета и подржи развој индустрије дрвета, а грађанима обезбеди сваке године довољана количина дрвета за огрев, биће тема и наредних година за стручњаке за климатске промене.
Зато, каже Ристић, предлаже се, пре свега, боља организација надлежних институција, одговорнији однос појединаца према шумамам као и промена низа закона те бржи "увоз" савремених позитивних искустава и знања из света.
