Појавила су се бројна технолошка помагала која олакшавају особама са оштећењем вида свакоднвни живот.
Међу њима су и разна кухињска помагала, попут ваге која говори колико грама смо ставили до аларма који се стави на чашу и пишти када је чаша пуна. Постоје и здравствена помагала, попут говорног топломера и мерача притиска.
Прави бум у животу слепих особа направила је појава читача екрана који су омогућили да особе које имају проблем с видом могу активно да користе паметне телефоне и рачунаре. Читачи екрана функционишу тако што говорни програм преноси особи све што се дешава на екрану. Тако слепи и слабовиди могу једнако добро да користе све функције телефона као и особе које виде.
Када је у питању оперативни систем Windows користи се Jaws, а када је реч о паметним телефонима за андроид се користе Talkback или Voiceassistent. Доступне су и многобројене апликације за обе платформе, као што су Cash Reader који служи за препознавање новцa, или апликације за детектовање боја и препознавање предмета попут Taptap See или Camfind, које фотографишу предмет и опишу га, затим апликације које описују сцене из филма, како би слепи могли да их гледају и што боље доживе, али и разне видео игрице, направљене искључиво за особе с оштећењем вида.
Постоје и разни брајеви редови, тачније, помагала која се повезују с телефоном или рачунаром преко блутута или УСБ кабла и претварају електронски текст у брајева слова. Тако слепе особе могу да читају књиге. Такође, осмишљен је и свету представљен програм Балаболка, који претвара електронске књиге у. МП3 аудио-књиге. На тај начин особе које воле или могу да слушају аудио-књиге могу и на тај начин да у њима уживају.
Међу онима који осмишљавају ове програме и справе има и паметних људи из Србије. Никола Крстић из Београда патентирао је паметну рукавицу за слепе “анора” која се помоћу апликације повезује с телефоном. Њена првобитна намена је да помогне слепима да детектују интензитет светлости у просторији помоћу вибрације, да изговара датум и време, као и временску прогнозу, уз препознавење боја и новчаница.
Никола Крстић, оснивач стартапа “Анора“, идеју је добио када се, као ученик електротехничке школе „Никола Тесла“, пријавио за једно такмичење у предузетништву.
– Анора је идеалан спој инспирације, воље, рада и труда, али пре свега жеље да се нешто у овом свету промени. То је мултифункционални уређај који слепим особама помаже у оријентацији у простору, детекцији интензитета светлости, детекцији боја, изговарању датума и сата, слање локације старатељима ако се изгубе и још много тога... Генерално, идеја је да слепим особама омогући лакше сналажање у простору, тако да им никаква додатна помоћ није потребна. – каже Никола.
Све је доступно на једном дугмету на које се различитим кликовима постиже извршавање команди.
- Систем функционише тако што се рукавица и мобилни телефон повезују преко апликације, односно преко блутута и онда се кроз захтеве, који се шаљу уз помоћ рукавице, добијају жељени одговори који се односе на време, боје и слично. Остала унапређења ће се решавати софтверски - каже Никола, обећавајући надоградњу и унапређење овог изума.
- Ако желимо да стварно нешто променимо, онда је најбитније да кренемо, па макар и малим корацима, а кад видимо осмехе на лицима, срећу коју смо ми мотивисали, знаћемо да смо променили нешто, али на дуге стазе - то је моја дневна доза лепог – рекао је Никола Крстић.
М. Ћирић
