Траса фрушкогорског коридора: Градилишта над Дунавом и под планином

Пр­вог ма­ја на­вр­ша­ва се тач­но две го­ди­не од ка­да су нај­ви­ши др­жав­ни зва­нич­ни­ци све­ча­но отво­ри­ли ра­до­ве на ту­не­лу ис­под Ири­шког вен­ца на Фру­шкој го­ри и ти­ме озва­ни­чи­ли по­че­так из­град­ње Фру­шко­гор­ског ко­ри­до­ра – бр­зе са­о­бра­ћај­ни­це ко­ја ће по­ве­за­ти Но­ви Сад и Ру­му. Био је то по­вод да оби­ђе­мо два нај­зна­чај­ни­ја објек­та на тра­си Ко­ри­до­ра: дво­цев­ни ту­нел од 3,5 ки­ло­ме­тра, нај­ду­жи у Ср­би­ји и мост пре­ко Ду­на­ва из­ме­ђу Пе­тро­ва­ра­ди­на и Ка­ћа.
с
Фото: Р.Хаџић

У пе­так се на сва три гра­ди­ли­шта ра­ди­ло. Ка­же­мо три, јер се ту­нел бу­ши с обе стра­не Фру­шке го­ре и ра­де се обе це­ви исто­вре­ме­но. И док са се­вер­не стра­не ту­не­ла на из­ла­ску ка Но­вом Са­ду гра­ди­ли­ште не за­у­зи­ма ве­ли­ку по­вр­ши­ну, са ири­шке стра­не је то дру­га­чи­је, рад­нич­ки камп и од­ла­га­ли­ште с гра­ди­ли­штем за­у­зи­ма­ју и до­ли­ну и обли­жње бр­до, док до то­га во­ди но­во­и­згра­ђе­ни пут дуг не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра.

Ка­ко ни­смо има­ли по­треб­на овла­шће­ња за при­ступ гра­ди­ли­шту и зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма  од „Ко­ри­до­ра Ср­би­је" ко­ји су но­ми­нал­ни ин­ве­сти­тор у име др­жа­ве, овог пу­та не мо­же­мо из­не­ти ак­ту­ел­не по­дат­ке о на­прет­ку кроз пла­ни­ну. Ипак, пре два ме­се­ца, ди­рек­тор „Ко­ри­до­ра” Алек­сан­дар Ан­тић ка­зао је да је у обе це­ви и с обе стра­не Фру­шке го­ре ис­ко­па­но око 200 ме­та­ра ту­не­ла.

Рад­ни­ци ЦРБЦ-а, ки­не­ске ком­па­ни­је ко­ја гра­ди Фру­шко­гор­ски ко­ри­дор вре­дан 606 ми­ли­о­на евра, ско­ро го­ди­ну и по да­на бо­ри­ли су се те­ре­ном на се­вер­ном пор­та­лу ту­не­ла, учвр­шћу­ју­ћи окол­не па­ди­не, да би пре не­што ви­ше од шест ме­се­ци по­че­ло бу­ше­ње ту­не­ла хи­дра­у­лич­ким бу­ши­ли­ца­ма, по­што је упо­тре­ба ди­на­ми­та у на­ци­о­нал­ном пар­ку за­бра­ње­на.

Фото: Р.Хаџић
На сва три гра­ди­ли­шта се ра­ди­ло. Ка­же­мо три, јер се ту­нел бу­ши с обе стра­не Фру­шке го­ре и ра­де се обе це­ви исто­вре­ме­но

Са­мо бу­ше­ње је у по­чет­ку ишло из­у­зет­но по­ла­ко, али је при­ли­ком јед­ног сво­јих оби­ла­за­ка овог гра­ди­ли­шта, ис­та­као да је то ствар опре­за и чи­ње­ни­це да из­над ту­не­ла про­ла­зи пут Но­ви Сад – Ириг. Та­да је на­зна­чио да би бр­зи­на бу­ше­ња тре­ба­ло да бу­де из­ме­ђу два и два и по ме­тра днев­но. Ка­ко се бу­ши исто­вре­ме­но на че­ти­ри ме­ста, то је зна­чи­ло да би днев­но ту­нел тре­ба­ло да "ра­сте" де­се­так ме­та­ра. Тим тем­пом, би­ће по­треб­но до две и по го­ди­не да се про­би­је ту­нел кроз Фру­шку го­ру.

Фрушкогорски коридор, планиран као брза саобраћајница са по две саобраћајне траке по смеру требало би да буде завршен до пролећа 2025.

И док из­над гра­ди­ли­шта не­пре­кид­ни низ шле­пе­ра, ка­ми­о­на и ауто­мо­би­ла  ко­ји пре­ла­зи пре­ко Вен­ца све­до­чи о не­по­ход­но­сти бу­ду­ћег ту­не­ла, Не­ко би се мо­гао за­бри­ну­ти због ого­ље­них па­ди­на Фру­шке го­ре у око­ли­ни гра­ди­ли­шта и на тра­си бу­ду­ћег пу­та. Ту би тре­ба­ло да по­мог­не из­ја­ва пред­сед­ни­ка Ср­би­је Алек­сан­дра Ву­чи­ћа ко­ји је на отва­ра­њу ра­до­ва 1. ма­ја 2021. го­ди­не ре­као да му је ки­не­ска ком­па­ни­ја обе­ћа­ла да ће уме­сто сва­ког по­се­че­ног ста­бла за­са­ди­ти два дру­га.

Са ту­не­ла и Фру­шке го­ре од­ла­зи­мо на гра­ди­ли­ште мо­ста пре­ко Ду­на­ва у Пе­тро­ва­ра­ди­ну. У ме­ђу­вре­ме­ну, си­ту­а­ци­ја се на бу­ду­ћој ис­точ­ној оби­ла­зни­ци око Но­вог Са­да за­ком­пли­ко­ва­ла исто­вре­ме­ним ра­до­ви­ма пу­та­ра ко­ји фар­ба­ју ли­ни­је и оних ко­ји по­пра­вља­ју слив­ни­ке и ка­на­ле. На­из­ме­нич­но про­пу­шта­ње во­зи­ла не рас­те­ре­ћу­је гу­жу, на­про­тив.

Са својих 47,7 километара требало би да осигура и убрза саобраћај између Новог Сада и Руме, ослободи шуме НП "Фрушка гора" и улице Ирига саобаћаја у виду 900 камиона и 10.000 других возила по дану, док би на територији Новог Сада имао улогу јужне и источне обилазнице, измештајући тешки теретни саобраћај са Салајке и Подбаре

На, ако сме­мо та­ко да је на­зо­ве­мо, „дел­ти" Ро­ко­вог по­то­ка на ње­го­вом ушћу у Ду­нав при­вре­ме­ни че­лич­ни мо­сто­ви с ко­јих ће се гра­ди­ти бу­ду­ћи мост пре­ко Ду­на­ва одав­но су за­вр­ше­ни. На оба­ли се по­би­ја­ју ши­по­ви и бе­то­ни­ра­ју сту­бо­ви при­ла­зних рам­пи мо­сту, а по­сма­тра­ју­ћи из да­ле­ка , чи­ни се да се ра­ди и на глав­ним сту­бо­ви­ма мо­ста у Ду­на­ву.

Фото: Р.Хаџић

Крил­ним об­у­хва­том, кроз бо­га­то зе­ле­ни­ло Пе­тро­ва­ра­дин­ско-ко­виљ­ског ри­та при­шли смо под сам мост, али осим чи­ње­ни­це да Ду­нав и да­ље до­ла­зи и пу­ни обли­жње ли­ма­не, то­ње и ду­нав­це, ни­смо мо­гли да утвр­ди­мо ви­ше о са­мом то­ку из­град­ње мо­ста.

Фото: Р.Хаџић


Прелаз преко велике реке

Један од конструктора новог моста, Милијан Милић из ЦРБЦ-а, на представљању пројекта почетком ове године, казао је да је укупна дужинса моста 1.663 метра, а састоји се од 668 метара дуге северне прилазне конструкције, која се протежена каћкој страни, главне мостовске конструкције дужине 505 метара и јужне прилазне конструкфије нба петроварадинској страни, која је дужине око 488 метара.

- Ширина моста је 28 метара, а прилазне конструкције широке су 25 метара. Површина самог моста састоји се из два коловоза. Сваки к9оловоз обухвата две возне траке ширине 3,.5 метара од по две ивичне траке ширине 0,5 мета4а. Мост ће целом својом дужином имати предвиђене пешачке и бицикличке стазе ширине по два метра - рекао је Милијан Милић.

Како је назначио, конструкција главног моста пројектована је као јединствена конструкција за обе коловозне траке, док су прилазне конструкције пројектоване као две одвојене целине. Главни распон мостда широк је 200 метара и висок 9,5 метара у односу нс висок пловидбени ниво.


  На бач­кој стра­ни бу­ду­ћег мо­ста има ви­ше ак­тив­но­сти. У да­љи­ни се ви­ди мо­бил­на бе­то­њер­ка, по­диг­ну­то је не­ко­ли­ко сту­бо­ва на ко­ји ће ле­жа­ти при­ступ­ни пу­те­ви мо­сту, ви­ре из во­де ар­ма­ту­ре ко­је ће уско­ро пре­кри­ти бе­тон сту­бо­ва по­ста­вље­них у фор­лан­ду, од­но­сно су­вом ко­ри­ту Ду­на­ва. Ту су и љу­ба­зни ки­не­ски рад­ни­ци ко­ји нас упо­зо­ра­ва­ју да не­ма­мо овла­шће­ње да сни­ма­мо, али се то бр­зо ре­ша­ва на обо­стра­но за­до­вољ­ство. Ми има­мо фо­то­гра­фи­је, а они су са­чу­ва­ли не­по­вре­ди­вост гра­ди­ли­шта.  

Фото: Р.Хаџић

Мост ће целом својом дужином имати предвиђене пешачке и бициклистичке стазе ширине по два метра

Сам Фру­шко­гор­ски ко­ри­дор, пла­ни­ран као бр­за са­о­бра­ћај­ни­ца са по две са­о­бра­ћај­не тра­ке по сме­ру, тре­ба­ло би да бу­де за­вр­шен до про­ле­ћа 2025. го­ди­не. Са сво­јих 47,7 ки­ло­ме­та­ра тре­ба­ло би да оба­ви ви­ше ства­ри: да оси­гу­ра и убр­за са­о­бра­ћај из­ме­ђу Но­вог Са­да и Ру­ме, осло­бо­ди шу­ме НП "Фру­шка го­ра" и ули­це Ири­га са­о­бра­ћа­ја у ви­ду 900 ка­ми­о­на и 10.000 дру­гих во­зи­ла по да­ну, док би на те­ри­то­ри­ји Но­вог Са­да имао уло­гу ју­жне и ис­точ­не оби­ла­зни­це, из­ме­шта­ју­ћи те­шки те­рет­ни са­о­бра­ћај са Са­лај­ке и Под­ба­ре. Ка­ко по­чи­ње укр­шта­њем са пу­тем Но­ви Сад - Зре­ња­нин код Ка­ћа, има и ве­зу са ауто-пу­тем Е-75, а за­вр­ша­ва се оби­ла­зни­цом око Ру­ме и из­ла­зи­ма на ауто-пу­те­ве Бе­о­град-За­греб и Ру­ма-Ша­бац, тре­ба­ло би и да обез­бе­ди ве­зу Вој­во­ди­не и за­пад­не Ср­би­је, те да олак­ша ве­зу са Ру­му­ни­јом и Бо­сном и Хер­це­го­ви­ном. 

Све­то­зар Кр­стић

EUR/RSD 117.1192
Најновије вести