Како наводи лист, на продаји су читаве базе адреса, раздвојених на "мушке" и "женске", а чак и пакети од неколико хиљада мејлова предузећа регистрованих у Бугарској, Црној Гори, Хрватској....
"Политика" наводи да је "једноставном претрагом понуда на интернету" открила да се пакет од 800.000 мејлова може купити за 20.000 динара.
Продавац га, објашњава лист, шаље на ЦД-у поштом, а купац плаћа поузећем. Кључно је у оваквим понудама да се клијентима "гратис" нуди и софтвер, који омогућава масовно слање порука и реклама на тако велики број адреса.
"Политика" наводи да није познато ко се на српском тржишту бави тим послом, на који начин се такви подаци прикупљају, а још мање да ли су адресе стварне.
Наводи и да је повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић позван да покрене истрагу због угрожавања приватности грађана, али да су из канцеларије повереника за "Политику" рекли да се такви послови не могу унапред сматрати нелегалним.
Бар не у случају када се нуде мејлови фирми и неперсонализоване адресе грађана регистрованих, на пример, на "Гуглу" или "Јахуу", додаје лист.
"Ту је важна садржина имејл адресе. Ако је неко регистрован као zlatko@yahoo.com, ово може али и не мора да представља податак о личности. Међутим, ако неко тргује мојом адресом регистрованом на пословном домену, то је већ други случај јер се циља на конкретну особу", рекао је помоћник повереника за информације од јавног значаја Златко Петровић.
Он је додао да је право питање одакле неко добија такве податке.
То се, објашњава "Политика" може утврдити једино подношењем такозваног захтева за обавештење - свако има право да од онога ко му шаље пошту на имејл затражи одговор на који начин је дошао до његове адресе, као и да инсистира да буде избрисан са листе.
Уколико буде одбијен може да уложи жалбу поверенику који ће реаговати, извршити надзор и наложити да се испуни конкретан захтев, додаје лист.
