– Тренутно колеге из „Војводинашума“ и других установа сабирају штету при чему користе и савремене уређаје као што су дронови да би искартирали веће површине – каже Киш. – Они сами кажу да се оштећења у виду савијених стабала не могу видети из дрона. Снимљена тим уређајима она изгледају нормално, међутим, код првог следећег олујног ветра с обзиром на то да су повијена, она ће бити поломљена и штета ће бити далеко већа. Говорити сада о укупној штети је веома незахвално...
Марко Ђапић, стручни сарадник за заштиту природе у области шумарства Покрајинског завода за заштиту природе објашњава да стабла која нису потпуна уништена у јулским олујама, већ оштећена, су подложна болестима, које им преносе инсекти и њихов животни век ће бити скраћен.
- Када се све смири и догодине видимо да ли ће сва стабла да олистају како треба и хоће ли бити накнадних сушења дрвећа, знаћемо више. Ишли смо у заштићена шумска подручја ради стручних надзора и тамо смо видели језиве призоре. У Ковиљско-петроварадинском риту и Багремари штета је врло велика. Велики је број изваљених, изломљених и стабала са поломљеним гранама, и тешко је предвидети како ће изгледати догодине, за две или пет година уколико се и не деси нова олуја оваквих размера – каже Марко Ђапић.
Ова двојица стручњака у области шумарства кажу да је шума као комплекс стабилна док се прва линија одбране не пробије. Када се то деси, настаје домино ефекат, и много лакше ветар ломи стабла која су била заштићена околним дрвећем. То је нарочито изражено у шумама које су једноспратне, односно исте висине, а при земљи немају пуно жбунастог подраста. Такве шуме нарочито страдају јер нема шта да заустави ветар.
– Не постоји апсолутна заштита од орканског ветра – изричит је Ален Киш. – Брзине ветра измерене на граници Србије и Хрватске су прелазиле 200 километара на сат. Ту је брисани простор, оранице, лесна сремска тераса кроз који је ветар прохујао. Долином Саве и Дунава, нарочито у појасу од Бачке Паланке на овамо су биле највеће штете јер се ту ветар несметано кретао. Ми имао огромне ораничне површине, а недостају нам пољозаштитни појасеви који имају функцију да успоре ветар, да му не дозволе да развије снагу и посебно да се не спусти доле. Он улази, прави штету и губи снагу и одбија се у више слојеве. У томе је заштитни ефекат шуме и ветрозаштитних појасева.
Након до сада незапамћених непогода, на површину су испливали сви недостаци који би требало да буду опомена и смернице за деловање како би се предупредиле одређене ситуације.
– Проблем се мора сагледати свеобухватно. Чињеница да Војводина има 75 одсто пољопривредних обрађених површина говори за себе. Ако се посматра простор само северно од Новог Сада, видеће се десетине километара без иједне шумице и ветрозаштитног појаса, што значи да ветар нема ништа на путу да га успори. Томе је између осталог допринео и процес приватизације и укрупњавања пољопривредних поседа који још увек траје јер нови власници углавном посеку дрвореде који имају заштитну функцију– каже Киш.
Постоје добра искуства у свету
Ален Киш из Покрајинског завода за заштиту природе каже да у свету готово половина пољопривредног земљишта има више од 10 одсто шумског покривача.
-У Француској има пуно комбинованог засада на пољопривредном земљишту и то је код њих законски регулисано. Код нас недостаје стимулација да то људи примењују. Французи су приметили да је, ако се посади одређен проценат стабала, 30 одсто већи садржај органске материје у земљишту, а то за последицу има веће приносе у истом проценту. Мора се сагледати целина, а не појединачни делови – каже Ален Киш.
По његовом мишљењу, значајну улогу морају да имају локалне самоуправе које значајан део прихода убиру од издавања пољопривредног земљишта у закуп. Требало би део прихода усмерити на подизање пољозаштитних појасева који имају вишеструку корист, а ваљало би размишљати и о стимулацији приватних земљопоседника да исто учине.
– Сада треба да осмишљавамо и планирамо просторе за озелењавање, као и начине озелењавања у наредних неколико десетина година, али и да размишљамо о едукацији људи – напомиње Киш – Важно је да имамо повезану зону шума, градског и приградског зеленила и пољозаштитних појасева одговарајућим дуговечним врстама, као и вишеспратни појас према правцу доласка олујних ветрова, а то је запад. Требало би да склоп буде степенаст. Полази се од жбуња, следи нижи спрат од дрвећа, нпр. јавора, па онда слој топола и храстова који су статички отпорније дрвеће. Тако се добија одбрамбени ефекат...
По речима стручњака Покрајинског завода за заштиту природе у приобаљу где је био најјачи ветар страдала су сва стабла без разлике које су врсте, али постоје врсте и узрасне категорије које се могу опоравити. Дрво не трпи увијање јер тада и испуца целом дужином, ако му се статика кресањем крошњи или корена наруши.
Зорица Милосављевић
