Међутим, сада је то немогуће, јер у нашој земљи нико не може да излије титанијумски имплант, који се поставља уместо костију лица.
- Ми смо ту операцију урадили пре неколико година. Уградили смо имплант младићу који је имао бенигни тумор костију лица. Све је урађено у сарадњи са професором Факултета техничких наука Игором Будаком, где је направљен 3Д модел на основу наших снимака. Младић је имао тумор који му је разорио јагодичну кост и склањањем костију, без уградње импланта имао би унакажено лице, али и проблеме са видом, гутањем, отварањем уста. Титанијумски имплант је израђен у Кардифу, у Енглеској, а код нас их нико не прави – објашњава управник Клинике за максилофацијалну и оралну хирургију професор др Александар Кираљ.
Пацијент коме су радили ову операцију је тада имао 20-ак година, а деформитет који је имао му је био урођен. Кост се стално увећавала и никада не би престала да расте. У сарадњи са професором Домиником Егбером из Кардифа, новосадски лекари су бесплатно добили граничнике, који су постављени на место до којег су одстрањивали кост, а породица је у сарадњи са Клиничким центром сносила трошкове импланта, односно операције. У питању је део главе који је близу базе лобање и близу ока, те је било јако важно да се сачува око. Лекари су постигли потпуну симетрију обе половине лица.
Ова компјутеризовано вођена метода имедијатне реконструкције костију главе и лица урађена је тако што су лекари у једном акту извадили кост коју је тумор разорио и одмах уградили имплант. Како објашњава др Кираљ, професори са ФТН су на основу ЦТ снимака компјутерски урадили реконструкцију и израдили недостајући коштани сегмент помоћу 3Д штампача. Тако направљен модел за изливање дефинитивног импланта од титанијума.
- Пацијент је био на контроли, нормално живи и има потпуно симетричне обе стране лица. Операцијом су му уклоњене кости дела очне дупље, део костију према јагодичном луку и јагодична кост. Припрема за операцију је била добра и тачно смо знали где сечемо кост и где иде реконструкција – наводи др Кираљ.
Према његовим речима, потребе за овим реконструкцијама има, јер би таквим имплантима могле да се надоместе кости код свих бенигних тумора, неких тешких повреда, а можда и у случајевима малигних тумора, након хемиотерапије и зрачења. Реконструкције се сада раде од костију пацијента, што значи да им се узима део њихове кости са неког дела тела, како би се убациле на друго место.
- Узимање режњева костију се често ради и то је стандард за решавање дефеката. Међутим, тако велика операција, каква је урађена овом момку, не би могла да се уради са истим резултатом, а имала би и неизвестан исход, као и могуће компликације. Тако прецизну реконструкцију не бисмо могли да урадимо другачије и све друго не може ни приближно да да исти резултат - истакао је др Кираљ.
Да би програм уградње оваквих импланата заживео, потребно је прибављање мноштва сертификата и одобрења, као и увозних дозвола. Др Кираљ каже како је убрзо по урађеној операцији почела и корона, те је тада све прекинуто, а било би идеално када би неко у Србији могао да прави титанијумске импланте.
Љ. Петровић
