Током пет дана скупа, на који је пристигло готово 400 научника истраживача из свих ботаничких дисциплина, биће презентовани радови у чијем су фокусу Балканско полуострво и његово богатство флоре.
Учеснике је поздравио и пожелео им успешан рад министар заштите животне средине Горан Триван, истакавши да то што загађујемо нашу планету није политичко, већ питање нашег опстанка. Он се осврнуо на климатске промене и одрживи развој као проблеме којима се морају бавити експерти.
- Без биљака нећемо преживети – рекао је Триван и нагласио де као решење свих решења види садњу дрвећа и одржавање биодиверзитета који је и овде нарушен због све већег загађења и климатских промена. Зато су министарство и Влада спремни да помогну научницима.
- Важно је да се научници земаља које припадају овом региону, а који припада свету, састају, разговарају, сарађују. Већ је депласирано да причамо: “Делуј локално, мисли глобално”, али од огромне је важности да се састајемо и разговарамо о томе шта се дешава у ботаници, биологији, у области заштите животне средине, о последицама климатских промена, одрживом развоју... Ово је прилика да 400 стручњака, не само из из региона Јужне Европе, разговара о тим темама, јер понекад делује да научници међусобно недовољно комуницирају – рекао је министар Триван. - Министарство које је формирано пре нешто више од годину дана управо покушава да успостави сарадњу на овом простору. Тако ћемо на нивоу државе, почетком децембра угостити научнике из читаве Јужне Европе, не само Балкана, на скупу на којем ће се разговарати о иновацијама и заштити животне средине од загађења.
Организацију Конгреса помогле су многе институције, а суорганизатори су Покрајински завод за заштиту природе, Завод за заштиту природе Србије, Биолошки и Шумарски факултет, Институт за биолошка истраживања Универзитета у Београду, Природњачки музеј у Београду, као и Центар за истраживања у медицини и фармацији Медицинског факултета у Новом Саду. Подршку овом Конгресу дали су Министарство просвете, науке и технолошког развоја као и Министарство заштите животне средине, покрајински секретаријати за високо образовање и научно-истраживачку делатност и урбанизам и заштиту животне средине, Град Нови Сад.
Доктор биолошких наука др Биљана Пањковић, директор Покрајинског завода за заштиту природе и један од председника Организационог одбора Балканског ботаничког конгреса, на Конгресу председава секцијом Конзервационе ботанике, каже да су на Конгресу заступљене све области које су везане за науку о биљкама: од анатомије, морфологије, фитохемије, класичне таксономије, конзервационе ботанике, инвазивних врста, етноботанике, до историјске ботанике.
- Ово је изузетно добро посећен Конгрес с више од 300 уплаћених котизација. Очекујемо око 400 људи, а већ су стигли сви који треба да одрже пленарна излагања. Потрудили смо се да доведемо највеће стручњаке за сваку поједину област. Планирано је и да им покажемо наша заштићена подручја, како би видели различите типове станишта карактеристичне за Војводину – каже др Биљана Пањковић.
Директр Департмана за биологију и екологију др Горан Аначков и копредседник Научног одбора Конгреса, каже да је овакав скуп од прворазредног значаја за ботанику као науку, посебно ботанику у Србији.
- Србија је други пут домаћин Балканског ботаничког конгреса. Ово је посебно значајно за наш Универзитет, за Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију с обзиром на то да је на овом скупу присутно око 400 истраживача из разних дисциплина, што фунадаменталне, што примењене ботанике. Имамо еминетне предаваче, посебно у пленарним секцијама – каже др Аначков. - Србија спада у једну од од најјачих ботаничких нација на Балкану. Продукција научних радова из области фундаменталне ботанике у Србији расте уз изузетно велики број младих истраживача, који активним радом у лабораторијама и на терену продукују своје научне радове, тако да је читава армија ботаничара у Србији постала висококомпетентна. Ове године Српска академија наука и уметности издаје трећи том публикације Флора Србије, као и чек листе флоре Србије, тако да по томе ни за ким не заостајемо – истиче др Аначков и објашњава да је ово седми пут да се одржава овакав скуп и окупља све ботаничаре балаканских земаља и све који истражују флору Балкана иако не живе у балканским земљама.
- Флора Балкана је веома интересантна, нарочитио истраживачима из области северне Европе, а имамо и госте из Америке, Аустралије па чак и из Нигерије.- каже др Аначков.
Учеснике Седмог балканског ботаничког конгреса на отварању поздравили су ректор УНС др Душан Николић, заменик покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност др Душица Ракић и подсекретар у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне околине Биљана Табак.
В. Црњански
