Међутим, услед спремања сахране, до мајке је стигла друга вест. Срђан је, како се испоставило, жив и смештен на одељење хирургије у Општој болници Лесковац.
Чим су чули тужну вест, комшије су организовано, како то обичај у овом селу налаже, дошле у кућу „покојника“ како би подржали породицу у тешком тренутку.
Комшије су заклале прасе од 35 килограма, донели су ракију и пиво, да помогну, међутим услед спремања сахране сазнали су да је дошло до забуне и да је Срђан жив.
Уместо жалости, село је овај бизаран догађај претворило у весеље. Одлучили су да и даље наставе окупљање, али овог пута у знак радости и захвалности. Прасе од 35 килограма, ракија и пиво сада су симбол заједништва и среће, уместо жалости.
Изрази саучешћа и жаљења, који су се првобитно ширили селом и путем друштвених мрежа, сада су замењени позитивним коментарима и радости због изненадног повратка Срђана Стоијковића међу „живе“.
Југмедиа
