најзначајније налазе годишњег извештаја "Давање за опште добро у Србији". Како се чуло, 2014. година, време поплава и угрожених, обележена је општим порастом донаторства, које се вратило решавању класичних проблема у 2015. години, и то без пада интересовања грађана да помогну.
Подаци говоре да су лане најактивнији дародавци, према броју забележених акција, грађани учесници у масовним кампањама, потом пословни сектор, а онда појединци, док су према висини износа дароване суме, прве компаније.Прошле године у добротворне сврхе дато је више од 22 милиона евра. Забележен је позитиван тренд у односу на претходне године, сума донација порасла је за 20 посто као и акције прикупљања, чиме се повећа просечна донација – са 2,59 евра 2014. на 3,14 евра 2015. година.
- Позитиван тренд види се и у ширењу партнерства између корпоративног и цивилног сектора као и податак да су компаније све више усмерене ка стратешком и дугорочном давању. Партнерства доприносе увећању донација и доводе до креирања програма донација које помажу грађанима да решавају проблеме у својим локалним заједницама, рекла је извршна директорка Траг фондације Биљана Дакић Ђорђевић. Додала је да су дониране кључне области и даље здравство, подршка маргинализованим групама, смањење сиромаштва и образовања, а да је показана велика солидарност са избеглицама.
Према речима представника поменутих фондација и УСАИД филантропија је у Србији у узлету, већа у односу на земље у региону, али остаје још много тога за унапређење, пре свега законодавни оквир, јер је наша држа једина у региону која нема пореске олакшице за појединце и компаније који дарују.
- Кроз наш рад од 2007. године и подршку око 75 организација, у 40 малих локалних заједница у Србији је прикупљено скоро 400.000 долара. То говори да постоји заинтересованост компанија и појединаца да помажу дугорочно, рекла је Дакић Ђорђевић, истичући да је од великог значаја подршка медија. Међутим, често у се њима хуманитарне акције налазе у негативном контескту.
Менаyер за комуникацију Фондације Каталист Ђорђе Колаковић рекао је да су упоришне тачке истраживања филантропије од 2013. количина дарованог новца и повећање броја акција. Претпоставка је да је дата количина новца 2015. много већа од приказане, а најактивнија група дародаваца су грађани кроз масовна давања.
Овом приликом чуо се и податак да смо по издвајању у хуманитарне сврхе на средини у региону и да је испред нас Црна Гора, са скоро шест донаторских евра. Када је реч о најмасовнијем одзиву грађана на апел за помоћ, указано је да још увек нема сарадње са мобилним оператерима, који би у циљу јачања трансперентности у овој сфери требало да пружају податаке о броју СМС порука. Изостаје и сарадња са банкама, које нетранспарентност хуманитарних жиро рачуна правадају заштитом приватност оних који су их отворили. Охрабрујуће је да иако нема података колико млади издвајају, а најчешће су они издржаване особе, несебично у волонтерским акцијама дарују оно што имају: своје знање, умеће и физички ангажман.
В. Ђуричић
Добар пример зрењаниског „Гомекса“
Домаћи дародавци компаније и појединци нису спремни да помогну на локалном нивоу оно што је препознато на националном. За разлику од развијених земаља ретко је ко спреман да директно новцем подржи угрожене групе. То чине пре свега међународне организације, али има и изузетака. Добар пример је зрењанински „Гомекс“ који је подржавајући борбу против насиља над женама, подржао СОС телефоне.
