Како се наводи, од шест смртних исхода који се могу довести у везу с тим обољењем, два су регистрована на територији Средњобанатског округа и по један на подручју Јужнобачког, Шумадијског, Поморавског округа и града Београда.
Додаје се да је за географско подручје у Србији карактеристично да комарци постану активни у пролеће, да је период њихове интензивне активности од краја маја до септембра, а да трансмисија тог вируса траје од јуна до новембра.
Наводи се и да већина особа инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме, а да код мањег процента заражених симптоми подсећају на обољење слично грипу.
Како се истиче, код појединих особа, мање од један одсто, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.
Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа.
Додаје се и да након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.
