“Захваљујући даваоцима органа и њиховим породицама којих је у првих осам месеци ове године било тридесет, прилику за нов живот добило је 68 пацијената с листе чекања. Нажалост, то је и даље мање од 10 одсто оних који чекају нов орган”, упозорава Хемофарм фондација поводом обележавања 12. октобра - Европског дана донора.
Национални дан донора, 6. јун, установљен је на иницијативу Хемофарм фондације и обележава се две године, а њихова кампања „Најважнији позив у животу“ дала је резултате који уливају наду да се мења свест људи о потреби повећања броја донора.
“Наставићемо да акцијама подсећамо грађане на овај важан чин хуманости, али очекујемо и да државни органи, у првом реду Скупштина Србије усвоје најављивани Нацрт закона о трансплантацији који је нада за око 1.000 људи с листе чекања за трансплантацију”, рекла је Санда Савић, чланица УО Хемофарм фондације.
Болнице не испуњавају услове
„Половина болница у Србији не испуњава услове за утврђивање мождане смрти и немају ни искуство, ни опрему у процесу препознавања и одржавања потенцијалних кадаверичних донора. За то су потребни стручни људи, који су у референтним центрима. Јетра мора да се уради у року од 12 сати, срце у року од седам, до осам сати, а бубрези до 48 сати. Наравно, што се пре уради, то је боље”, казао је др Милошевић.
Према статистици Управе за биомедицину, од почетка године потписано око 160 хиљада донорских картица, што је Србију померило степеник више на мапи донорства. Број донора за 2017. до средине септембра је 29, дуплиран у односу на прошлу годину када је било 14 особа чије су породице дале сагласност за трансплантацију органа.
За већи број трансплантација неопходна је акција промоције донорства органа, што би требало да буде регулисано Законом о пресађивању органа у сврху лечења, који још није усвојен. Једно од решења које нуди Закон је оно које се показало добрим и у другим државама, да пунолетни грађани добијањем личне карте прихватају да буду и донори органа у случају мождане смрти, осим ако се не изјасне да су против тога.
“ Без донора нема трансплантација. Закон предвиђа да се приликом издавања личних докумената грађани изјасне да ли су против донорства органа и то може да олакша донорство, али остаје одлука на фамилији”, рекао је раније за “Дневник” наш највећи стручњак за трансплантацију јетре хирург професор др Зоран Милошевић из Клинике за абдоминалну, ендокрину и трансплантациону хирургију Клиничког центра Војводине.
“Важно је да се у промоцију донорства укључи и Српска православна црква. У Шпанији је Римокатоличка црква била покретач промоције донорства и активно учешће СПЦ би много значило”, напоменуо је тада др Милошевић.
Наша земља је почетком ове године ушла на годину дана у “Еуротрансплат”, а за стално чланство неопходно је да се испуне одређени услови. Милошевић је тада навео земља чланица треба да има десет донора на милион становника, а код нас је сада тај број далеко мањи.
Љ. Петровић
