Држава на овај начин покушава да пружи боље стартне позиције за маргиналне групе, традицијом ускраћене за средње и више образовање.
Према овом правилнику, ученици, припадници ромске националне мањине, полагаће редовно завршни испит, али ће бити другачије бодовани. Према прописима, број бодова који ученици ромске националности остваре на основу успеха из школе и на основу завршног испита, увећава се за 30 посто од броја бодова који им недостаје до 100 бодова. Према истом правилнику, и ученици који живе у породици која је корисник новчане социјалне помоћи имаће шансу да се упишу у средњу школу под повољнијим условима: њима се број бодова који су остварили на основу успеха из школе и завршног испита увећава за 35 посто од броја бодова који им недостаје до 100 бодова.
Под сличним условима уписују се ученици ромске националности старији од 17 година, као и старији од 17 година из социјално угрожених породица, али као ванредни ђаци.
Држава је систем подстицајних мера за упис Рома и социјално маргинализованих категорија почела 2003, али је Правилник по којем се и ове године уписују будући средњошколци донет 2016. Ових дана питање пожитивне дискриминације доспело је у жижу јавности, додатно стварајући притисак на децу, али и на родитеље који сматрају да су квоте обавезног уписа боље решење и да су деца која не подлежу подстицајним мерама, овим прописима оштећена. Негодују и директори школа, јер мере често дају само делимичне резултате: многа ромска деца упишу се у школу само да би добила потврду о редовном школовању и тако њихови родитељи остварили социјалну помоћ, кажу. И у праву су: према подацима Републичког завода за статистику, трећина Рома (33,3 посто) има основно образовање, а средње образовање има 11,5 посто Рома, што значи да две трећине ромских средњошколаца у неком тренутку одустане од даљег школовања.
Ипак, треба рећи да ове мере не утичу на упис и школовање деце која су право на средњу школу остварила на редовном квалификационом испиту, а ево и зашто: према Другом националном извештају о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, укупно 87 посто ромске популације има основно или ниже образовање, а мање од 1 посто има више и високо образовање. Кад се узме у обзир да, према последњем попису Републичког завода за статистику, Рома у Србији има 147.604, или 2,1 посто од укупног броја становника Србије, јасно је да се ове подстицајне мере односе на свега неколико ђака ромске националности који стигну до краја осмогодишњег школовања.
Универзитет у Новом Саду расписао је конкурс за упис на основне и интегрисане студије, према коме упис на факултет у оквиру Програма афирмативне мере уписа студената ромске националне мањине и студената са инвалидитетом, у оквиру квота до 1 посто, може да оствари само студент који је положио пријемни испит.
Олакшица је у томе што му је обезбеђено буџетско место, без обзира на ранг листу. Факултетима је остављено да одаберу хоће ли конкурсима одредити број резервисаних места, под условом да не иду испод прописаног минимума, или ће се држати планираног процента.
Код највећег броја ромске деце која се школују постоји воља да заврше школу јер верују да ће тако доћи до бољег живота, показао је овај извештај. Међутим, према речима деце, највећи проблем с којим се сусрећу током школовања није дискриминација већине, већ пре свега економска немогућност њихових родитеља да им обезбеде неопходна средства за школовање (књиге, наставна средства, па и адекватну одећу и обућу). Томе треба додати и стамбене проблеме који су такви да не омогућавају примерене услове за школовање. Већина родитеља као основни разлог неуспеха у школовању своје деце наводи лоше животне услове.
За разлику од своје деце, родитељи су уверени да у школама постоји проблем дискриминације, али не зато што су Роми, већ зато што су сиромашни.
Услед узастопних понављања разреда и немогућности праћења наставе, знатан број ромске деце пребациван је до недавно у школе за „децу с посебним образовним потребама‘‘, а главни разлог биле су – бесплатне књиге и школска опрема. Зато су ове подстицајне мере важне као сигнал охрабрења за ромске родитеље да пошаљу своју децу у редовне школе.
А кад смо већ код образовања, статистика је неумољива: сваки пети Ром, наспрам сваког 37 становника Србије старијег од 14 година, нема школу, док преко једне трећине Рома (34,2 посто) нема завршену осмогодишњу школу. Трећина Рома (33,3 посто) има основно образовање, а средње образовање има 11,5 посто Рома, што значи да две трећине ромских средњошколаца у неком тренутку одустане од даљег школовања. Према подацима из 2011, припремни предшколски програм похађало је 2.334 ромске деце, основну школу 22.807, средњу школу 3.020, студије првог и другог степена 502 и докторске студије 10 Рома. Подаци показују и да најмање за 2.453 деце није регистровано да похађају основну школу те потпуно остају изван система школовања.
И. Вујанов
