Ова врста анализе је изузетно значајна, јер лекарима помаже да одреде праву терапију и тиме убрзају лечење пацијената.
Начелница Одељења за микробиолошку дијагностику Центра за лабораторијску медицину Универзитетског клиничког центра Војводине примаријус др Татјана Куруцин каже како је антибиограм можда и најзначајнији део у бактериолошкој дијагностици, јер је докторима на клиникама УКЦВ најлакше када добију узрочника и тест осетљивости. Тада најбоље могу да одреде антибиотску терапију, односно да знају које антибиотике да искључе или пак укључе.
- Резистенцију ћемо да пратимо и кроз периодичне извештаје, видећемо каква је дистрибуција бактерија на свим, али и на појединим клиникама УКЦВ, а на основу тога могу да се праве и локални водичи за примену антибиотика. То свима помаже. На пример, из једног бриса ране, може се изоловати више бактерија, а када се уради антибиограм види се на шта су те бактерије осетљиве, односно отпорне – испричала је др Куруцин која оцењује како је потребан тимски рад, како би се помогло пацијентима да се што пре излече.
Микробиолошке анализе су тек део укупне дијагностике која се ради за болеснике у УКЦВ, што је све потребно како би се добила целовита слика и боље одредило лечење.
У новој микробиолошкој лабораторији се, захваљујући добијеној савременој опреми, на налазе чека много мање него пре појаве ове опреме на нашем тржишту.
- Микробиолошке анализе су до сада рађене у Институту за јавно здравље Војводине, а УКЦВ сада по први пут има могућност да их сам изводи. Ради се искључиво материјал од пацијената на болничком лечењу, као и код пацијената који су у Ковид болници, а видећемо да ли ћемо у будућности моћи да радимо и анализе за амбулантне пацијенте – казала је др Куруцин.
Опрема нове лабораторије је најсавременија и скраћује поступке у класичној бактериолошкој дијагностици. Када је реч о пи-си-ар методи, резултат може да се добије за око сат времена, док је процедура у којој се примењује класична бактериолошка техника другачија и дужа.
Др Куруцин објашњава да је, након засејавања узорка, потребно 24 сата да би се добио пораст бактерија, али је могуће да се након тога за 20 или 30 секунди добије идентификација микроорганизма.
Др Куруцин каже како су бактерије мудре и нађу начин да преживе, те покушавају да нас победе. Наводи да постоје бактерије које се хране антибиотицима, а неке се, чак, размножавају у алкохолу.
- После 24 сата можемо да јавимо лекарима да је, на пример, у узорку добијен стафилокок, што њих онда усмерава у лечењу. Код сумње на, на пример, пнеумонију, на мултиплекс пи-си-ар апарату можемо да добијемо резултат за сат или сат и 15 минута. Захваљујући новој опреми, време за добијање резултата је скраћено – испричала је др Куруцин и напоменула да се у лабораторији анализира велики број узорака, као што су брис грла, рана, разних телесних течности, узорак фецеса и други.
Тешко је рећи колико анализа може да се уради дневно у овој лабораторији, јер из једног узорка може да се уради више анализа. Др Куруцин каже како ће највише сарађивати са лекарима Клинике за инфективне болести, клиникама у којима су јединице интензивне неге, хируршким клиникама, као и Клиником за хематологију, на којој се лече имунокомпромитовани болесници.
Љубица Петровић
