УНС је прошле године испао је са Шангајске листе, али је ове године поново успео да се врати, пренео је Еуроњуз Србија
Универзитет у Београду забележио је пад у односу на прошлу годину када је заузео позицију измеду 401. и 500. места.
Ректорка проф. Иванка Поповиц за Еуроњуз Србија је рекла да је ово било очекивано, имајући у виду опште услове рада српских научника.
Ово је очекивано имајући у виду опште услове рада наших научника. У том смислу је ово и даље изванредан успех наше науке, навела је Поповић.
Најбољу позицију најстарији универзитет у Србији имао је 2016. и 2017. године када се нашао измеду 201. и 300. места. Од 2018. године почео је да пада на неформалној, али престижној листи светских универзитета.
Осим Универзитета у Београду на листи 1.000 најбољих универзитета света нашао се и Универзитет у Новом Саду, који је заузео позицију од 901. до 1.000 места.
Од универзитета у окружењу на листи су још су Универзитет у Љубљани (501-600 места) и Универзитет у Загребу (од 601. до 700. места).
На првом месту је Универзитет Харвард, следе Станфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд Колумбија, Калифорнијски технолошки институт и Универзитет у Чикагу.
На овој листи Универзитет у Београду се први пут нашао 2012. године, меду 500 рангираних.
Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој, јер обухвата мање од четири одсто светских универзитета.
Критеријуми за рангирање на листи су: алумни добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), наставници/истраживаци добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), број високо цитираних наставника/истраживаца у оквиру одредене науцне области, број научних радова објављених у часописима Science&Nature, број научних радова објављених у часописима са Science Citation Indedž и Social Science Citation Indedž, академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених.
Академско рангирање светских универзитета (АРЊУ) спроводи шангајски Универзитет Ђао Тонг од 2003. године.
Р. Д.
