Епископ Методије устоличен је покличима "достојан" од многобројног народа, грађана, представника власти, посланика и представника друштвеног и јавног живота.
Патријарх српски Порфирије поручио je да да свако ко крене на Цркву бива поражен.
"У цркви нема граница, нема ништа појединачно, све је саборно и све је позвано и када је изван граница Цркве да се у Богу сабере и препозна као једно и јединствено", поручио је патријарх Порфирије.
Патријарх је поручио да Црква није од овога света, а неки, истакао је, хоће да је увуку у земаљско блато.
"Црква није ту да би учествовала у расправама ко је у праву, а ко није. Бива поражен свако ко крене на Цркву, јер њој одолевају и врата Ада", навео је поглавар СПЦ.
Пожелевши добродошлицу свима у манастир Ђурђеви ступови, како је рекао, светињу Немањићку, у "овој земљи у који су дубоки корени Васојевића, у земљу из које је из тих корона израсло стабло са богатом крошјом и плодовима стабло које је дефинисано најузвисенијим духовном, али и националним дометима народ, а који припада СПЦ и српском православном народу".
У суштини, поручио је, то значи да су свесни самих себе, који познају ко су, шта су, који знају одакле су и који знају који им је циљ.
"Али баш зато бивају као народ јеванђелски и хришћански способни да могу у истој мери и на исти начин како поштоју себе да препознају воле и поштују другог...било да се ради о житељима и грађанима једне те исте државе и без обзира којем народу припадају, да ли су Бошњаци, Црногорци или Хрвати...", рекао је патријарх.
Они су, поручио је да су они отворени за другог и другачије, чак и када се на други начин моле Богу.
Поновио је да "у Цркви нема граница, нема ништа појединачно, све је саборно и све је позвано и када је изван граница Цркве да се у богу сабере и препозна као једно и јединствено".
Патријарх је истакао да Црква није ту да решава социјалне и друге, па и политичке проблеме и да би учествовала у расправама и надметањима у томе ко је у праву.
"Црква је целина, Црква је саборна све што се не разуме међусобно, све оно шсто се замера једно другом и супротставља једно другом, у Цркви Христовој у Богу има шансу да се сусретне и да буде једно", навео је поглавар СПЦ.
Указао је да нарочито постоје они који не разумеју шта је Црква, који мисле да је то, како је рекао, политичка партијска организација.
"Они који мисле да су Црква као и они у најмњу руку су се преварили и преварени су, али имају шансу да у Христу пронађу себе, а то је опет ствар њихова и њиховог односа са Богом", рекао је Порфирије.
Истакао је да Црква нема амбиције, јер ако има, каже, издаје себе, онда није Христова и она, казао је, не може да замени било коју политичку странку.
Поручио је да је Црква у овом свету због тога што је религијско биће, које има најсуштаственију потребу за Богом, свесна да има свој почетак, али неће имати свој крај.
У Ђурђевим ступовима Кривокапић, министри, посланици...
Устоличењу владике будимљанско-никшићког Методија у манастиру Ђурђеви ступови присуствовали су премијер Здравко Кривокапић са министрима, бројни посланици и градоначелници Никшића, Будве, Котора.
Присутни су били и посланици странака владајуће већине - Демократског фронта и Демократске Црне Горе.
Од министара церемонији су присуствовали министарка просвете, науке, културе и спорта Веса Братић, министри Милојко Спајић и Александар Стијовић и министар Ратко Митровић.
Церемонија је протекла у мирној атмосфери.
Међу многобројним тробојкама у дворишту манастира Ђурђеви ступови у Беранама је била и једна огромна.
Њена дужина је непрегледна, а развио ју је верни народ, који је у великом броју дошао на устоличење епископа будимљанско-никшићког Методија.
Манастир Ђурђеви ступови код Берана, у којем се одржава церемонија устоличења изабраног митрополита будимљанско-никшићког Методија, је споменик државе Немањића и имао је капиталну улогу у очувању националне свести, јединства српског народа и ширењу културе на простору севера Црне Горе.
Подигнут је 1213. године и задужбина је господара Будимља, жупана Стефана Првослава, сина Великог жупана Тихомира, а синовца Стефана Немање.
Године 1219. у Ђурђевим Ступовима је Свети Сава основао једну од првих седам епископија - четврту по реду, о чему се у запису каже: "Четвртаго владику постави Свети Саво у Будимљу у храм Светога Георгија".
Захваљујући улози Будимљанске епархије, све до половине XVII века на овим просторима није било исламизирања становништва.
Ðурђеви ступови познати су и по томе што је у њима 1857. године донета одлука о уједињењу Васојевића са Црном Гором.
Један је од манастира у Црној Гори који су у прошлости имали улогу духовног центра ослободилачке борбе против турских освајача.
Од 2001. године, манастир је седиште Епархије будимљанско-никшићке. По устројству је мушки општежитељни манастир.
Црква је посвећена Св. великомученику Георгију.
Манастир је у прошлости пет пута спаљиван и разаран, али исто толико пута и обнављан.
Манастир је почетком августа 2013. обележио осам векова постојања, а покојни митрополит Амфилохије је тада рекао да тај црквени комплекс показује вредност задужбине Немањића и вере народа у хришћанске светиње.
"Манастир је носио крст, који је и носио народ овог поднебља. Распеће народа кроз векова је било и распеће манастира. Ђурђеви ступови су пет пута рушени и паљени за време турске окупације", подсетио је тада митрополит Амфилоије.
Тадашњи председник Црне Горе Филип Вујановић је казао да је манастир Ђурђеви ступови симбол слободе, а тиме што је пет пута обнављан послао је вечну поруку неуништивости.
"Манастир је и симбол културне вредности овог краја Црне Горе, као и везе са осталим деловима наше државе", рекао је Вујановоић и истакао да "манастир носи и симболику блискости Србије и Црне Горе, односно два стара и братска народа срског и црногорског".
Тада епископ Јоаникије, који је до избора за митрополита црногорско-приморском у манастиру столовао две деценије, рекао је да је мало манастира који су у прошлости страдали као што је Ђурђеви ступови, али је његова величина у томе што је сваки пут поново обнављан.
