То ће болесницима пружити шансу за благовремено увођење терапије, повећати могућност за позитиван исход лечења, заустављање даљег напредовања болести, као и квалитетнији и активнији живот уз подршку читаве заједнице.
Циљ овог пилот пројекта, који се одвија под покровитељством Владе Републике Србије, а у сарадњи са иновативном јапанском фармацеутском компанијом Такеда, јесте да се кроз употребу савремених дигиталних технологија утиче на смањење комплексности дијагностике ретких болести, скрати време до постављања тачне дијагнозе, смањи притисак на здравствени систем, а последично трошкове лечења преусмери на адекватну иновативну терапију.
Према проценама Европске комисије, у свету постоји између 6.000 и 7.000 ретких болести од којих болује чак шест до осам одсто светске популације. Процењује се да у Србији, са неком ретком болешћу живи чак пола милиона грађана. Заједнички именитељ свим ретким болестима јесте касна и компликована дијагностика, као и неадекватно препознавање симптома. Процес дијагностике понекад траје и до осам година, а болесници посете више од 10 различитих специјалности.
Алгоритам за корону
У Институту за вештачку интелигенцију Србије, поред овог пројекта, радило се на развоју алгоритама за анализу рендгенских снимака плућа за детекцију вируса ковид-19 и циљ је да се настави даље на примени вештачке интелигенције у медицини како би се развили алати који ће помоћи при детекцији других обољења, као што је, на пример рак плућа. Заједно са Институтом за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ ради се на употреби вештачке интелигенције у анализи ЕКГ снимака. Један од зацртаних циљева Института за вештачку интелигенцију Србије, посебно истраживачке групе “Примена вештачке интелигенције у здравству” јесте креирање иновативних решења и већа примена вештачке интелигенције у здравству, како би помогли нашим лекарима и болесницима, али и допринели унапређењу јавног здравља и друштва уопште.
- Нама истраживачима у Институту за вештачку интелигенцију Србије је изузетно значајно што имамо могућност да радимо на пројекту који ће имати велики друштвени значај и који ће омогућити детекцију оболелих у врло осетљивој групи пацијената као што су болесници који болују од ретких болести. Такође, даље ћемо радити на развијању алата за обраду српског језика који нису у потпуности развијени, нарочито не за примену у медицинском сектору. У разговору са лекарима смо схватили да је детекција ретких болести процес који је спор и тежак. Стога, мислимо да ће ово допринети побољшању нашег здравства у том домену и омогућити болесницима који тренутно лутају кроз здравствени систем да напокон сазнају од чега болују. Ово је један од пројеката који Институт за вештачку интелигенцију Србије има у области здравства – објашњава др Бранка Ракић, вођа групе “Примена вештачке интелигенције у здравству” у Институту за вештачку интелигенцију Србије.
Све већи број истраживања говоре у прилог коришћења вештачке интелигенције у медицини, наглашава проф. др Арсен Ристић, кардиолог, начелник одељења за срчану инсуфицијенцију у УКЦ Србије.
-Пилот пројекат спроводимо на примеру Фабријеве болести, тешке наследне болести код које је посебно важно убрзати рано откривање, јер ту говоримо о прогресивном мултисистемском обољењу. Ова болест захвата више органа и захтева више различитих процедура, а откривање траје и по неколико година. Ми болеснике имамо чиме да лечимо, савремена терапија је доступна о трошку државе, проблем је у раној дијагностици. Благовремено увођење адекватне терапије код Фабријеве болести превенира могућност настанка срчане слабости, шлога у раном животном добу као и настанак бубрежне слабости, због чега ови пацијенти често заврше на дијализи. Колико год је људски фактор важан, ту нам помаже софтвер и усмерава нас у добром правцу, указује у одређеном случају да може да се ради о некој реткој болести. Предност је што софтвер барата анонимизованим подацима, што значи да располаже само симптомима релевантним за одређену болест, без приступа било каквим приватним подацима. Пројекат би требало да крене кроз неколико недеља - закључује проф. др Ристић.
Љ. Петровић
