„Најбоље би било да то буде нови Закон о арбитражи, док би стварну надлежност за тужбе и поништај арбитражних одлука ваљало централизовати на једном месту, односно у Привредном апелационом суду”, рекао је професор др Васиљевић на завршетку 26. мајских сусрета правника у привреди одржаних од 22. до 24. маја на Златибору.
Афирмација алтернативног решавања привредних спорова допринеће ефикаснијем и јефтинијем разрешењу спорног односа између пословних партнера остављајући их у пословној и интересној љубави. За овај вид решавања привредних спророва залажу се и Национална стратегија реформе правосуђа, Акциони план националне стратегије реформе правосуђа као и Акциони план преговарачког поглавља (број 23) са Европском унијом утврђујући одговарајуће стратешке мере.
Тема скупа - "Привреда и судска и арбитражна пракса" окупила је 350 правника из привреде, правосуђа и других организација уз учешће 90 референата из Србије , али и Немачке, Македоније, Црне Горе и Републике Српске. У усвојеним Порукама сроченим у 26 тачака изнето и низ других питања.
„Правници у привреди су уверења да држава закључује билатералне споразуме о заштити страних инвестиција са другим државама са недовољно прецизираним одређењем појма "стране инвестиције" и "инвестиције" и намеће се потреба суверене државне регулације у општем интересу. Стога би било потребно усвојити Модел споразума о заштити страних инвестиција који би послужио као ауторитативно обавезујући оквир за појединачне билатералне споразуме о заштити инвесиција са другим државама”, каже професор Васиљевић.
И поред честих целовитих промена закона који уређују стечај, правници у привреди Србије указују на постојање и даље бројних отворених питања у овој области као што су - дискрециона овлашчења стечајног судије у поступку реорганизације, проблеми стандарда "правично суђење" и "суђење у разумног року" у стечајном поступку, недовољна улога поверилаца и предуго трајање стечајних поступака као директан интерес стечајних управника, али не и интерес стечајних поверилаца и слично.
Правници у привреди се залажу и за унапређење система пореза ради подстицања запошљавања и инвестирања.
"Мудрија пореска политика није могућа без сузбијања сиве економије као трајне потребе, а не маркетиншке кампање, увођења и објављивања "црних листа" пореских неплатиша и правних и физичких лица, равноправности грађана и изградњи својеврсне културе плаћања пореза као грађанске обавезе према држави", рекао је Васиљевић.
Овоме, свакако, како наводи др Васиљевић, не може допринети све чешћа пракса делимичних ослобађања пореских неплатиша чиме се демотивишу редовне и уредне платише и награђују, уместо кажњавају, порески дужници.
В. Савић
