Реч је о истраживању које је Виктимолошко друштво Србије спровело 2021. године на узорку од 1.597 студената и студенткиња треће и четврте године основних академских студија са 22 факултета и шест универзитета у Србији.
Основни циљ истраживања био је долажење до сазнања о распрострањености, структури и карактеристикама сексуалног насиља над студентима који студирају на факултетима у Србији и њиховој упознатости са механизмима за спречавање и заштиту од сексуалног насиља, наводи се у саопштењу.
Такође, циљ је био и подизање свести студената о томе шта је сексуално насиље и информисање о постојећим службама којима могу да се обрате за помоћ у случају да су претрпели или трпе сексуално насиље.
Истраживање је показало да 27,6 одсто испитаних студената зна студенткињу или студента који су били изложени сексуалном насиљу на факултету, док је 17 одсто испитаних студената било изложено неком облику сексуалног насиља на факултету.
Како се додаје, трећина њих је сексуално насиље доживела у години која је претходила истраживању.
Већину студената са искуством сексуалног насиља чиниле су студенткиње - 242 (89,3 одсто), али је и 29 (10,7 одсто) студената мушког пола одговорило да је доживело овај облик насиља.
У саопштењу се наводи да је најучесталији облик сексуалног насиља над студентима вербално узнемиравање сексуалне природе.
Следе невербално сексуално узнемиравање, сексуално узнемиравање физичким путем и сексуално узнемиравање коришћењем савремених технологија, док су сексуално уцењивање, силовање и покушај силовања најређи облици сексуалног насиља на факултетима.
Највећи број студената је доживео сексуално насиље на факултету више од једног пута и то је посебно изражено код вербалног узнемиравања сексуалне природе - у 78,7 одсто случајева студенти су овај облик сексуалног насиља доживели више од једног пута.
Висок је удео поновљене виктимизације и код невербалног узнемиравања сексуалне природе (63,9 одсто) и сексуалног узнемиравања физичким путем (55,4 одсто).
Код свих облика сексуалног насиља, изузев сексуалног уцењивања, већину извршилаца чинили су студенти, али на више факултета број извршилаца из редова наставног особља је већи или сличан броју извршилаца из редова студената.
Удео наставног особља највећи је код сексуалног узнемиравања вербалним и невербалним путем, и код сексуалног уцењивања, наводи се и додаје да је на једном факултету у више од две трећине случајева извршилац био из редова ненаставног особља.
Ненаставно особље доминира међу извршиоцима сексуалног уцењивања, а знатан је и њихов удео међу извршиоцима невербалног и вербалног узнемиравања сексуалне природе.
Организација Европска помоћ жртвама је 1991. године, на предлог представника из Шведске, прогласила 22. фебруар Европским даном жртава са циљем да се последице које жртве криминалитета трпе учине видљивим широј јавности и да се друштво подстакне да ефикасније и потпуније заштити права жртава.
Од тада се широм Европе овај дан обележава различитим манифестацијама.
