Он је гостујући у Вестима Телевизије Танјуг рекао да је главно питање како је Џерузалем пост могао себи да дозволи да објави такав текст, додајући да је текст, срећом, брзо уклоњен и то захваљујући реакцијама са свих страна.
А најважнија је, каже владика, била реакција београдског Музеја жртава геноцида, односно његовог директора Дејана Ристића, чији је текст "Џерузалем пост данас пренео у потпуности и дао му комплетну једну страну".
Казао је и да има мишљења да је овај пропуст последица "летње шеме" током које помоћни уредници уређују лист, али је оценио да је то свеједно врло велика мрља на образу ових, иначе озбиљних новина.
"Онај ко је понудио тај текст Џерузалем посту је свакако знао да се налазимо у месецу кад обележавамо 80 година од оснивања логора Јасеновац и свакако да је то намерно, а велика је срамота Џерузалем поста да је то прихватио и објавио", поновио је владика пакрачки.
Он је приметио и да нико никада није чуо за Давида Голдмана, који је иначе аутор текста.
Епископ Јован је скренуо пажњу на то да се у Србији нико деценијама није бавио питањем Јасеновца, те закључио:
"Глас из Србије ће се чути онда када у Београду будете имали макар мали натпис ''Јасеновац'' на некој улици. Дотад немојте очекивати да се из Србије чује било какав глас о Јасновцу".
Додао је да је Музеј жртава геноцида институција која је формално основана и онда заборављена, те да се тек у последње време осећа неки бољитак у односу државе према том музеју.
"Јасеновац није београдска тема, нити је тема власти Србије, не говорим за ове власти, говорим за све власти од 1945. па наовамо. Нити је тема академске заједнице у Србији, јер ако погледате само на Филозофском факултету у Београду од 1945. па до данас одбрањен је само један рад на тему Јасеновца и то далеке 1989. године. Онда кад ми почнемо да се тиме озбиљно бавимо онда ће и наш глас моћи да се чује", био је изричит владика пакрачки Јован.
Он је додао да треба питати шефове катедри на факултетима и шефове историјских института који су те функције обављали последњих 80 година, као и министре културе од 1992. године чија је дужност била да развијају Музеј жртава геноцида и зашто је он тако занемарен.
Владика је имао примедбу и на то што у Јерусалиму и Америци никада није направљена изложба о Јасеновцу, а за ону организовану пре неколико година у седишту Уједињених нација је рекао да је "пола тога било покривено, зато што УН нису прихватале пола од тога" што је тамо приказано.
Позвао је на покретање акције којом би жртве Јасеновца добилеу бар улицу у Београду, те додао да нико на свету неће да прихвати да ми бринемо о Јасеновцу ако у престоници Србије тај појам не постоји.
"Не постоји монографија о Јасновцу коју је написао српски историчар, а камоли да постоји таква књига на енглеском или било ком другом језику. Нема сумње да је филм ''Дара из Јасеновца'' учинио много за ову тему, али постоје огромне празнине које морају да се попуњавају тако што ће да буду написани озбиљни научни радови који ће омогућити да се иде и у друге сфере живота", рекао је владика.
Рекао је и да је Црква подигла манастир у Јасеновцу и да ради оно што може, а то је да се моли за јасеновачке мученике.
Владика је подсетио да се 13. септембра обележава дан Новомученика јасеновачких и позвао све који то жле да дођу у манастир.
