Климатске промене у последњих двадесетак година су постале уочљиве „голим оком”, а мерења и подаци који свакодневно стижу показују да су промене климе много брже и интензивније него што се предвиђало пре, рецимо, двадесетак година.
Загађење воде је огроман еколошки проблем чије последице још увек не можемо потпуно да сагледамо јер већина становништва на Земљи још није осетила на својој кожи рестрикције или несташице пијаће воде, али како стручњаци упозоравају, то је већ сада сасвим известан сценарио у наредних неколико деценија.
Поводом недавног Светског дана океана, научници широм света су још једном апострофирали најпогубније утицаје климатских промена на океане, мора и остале водене токове где се издвајају основна четири утицаја: подизање нивоа светских мора, све већа киселост океана, интензивна миграција живота у океанима и мењање праваца највећих и најважнијих морских струја. Ниво океана се само у последњих десет година подигао за око 5 центиметара (0,5 цм годишње од 2013. до 2022.) и осим последица по живи свет у њему, већ се назиру и последице у приобалним подручјима које погађа подизање нивоа воде.
У фебруару ове године, генерални секретар Уједињених нација (УН) Антонио Гутереш је говорећи о опасностима подизања нивоа мора, упозорио свет да оно већ ствара нове изворе нестабилности и сукоба.
– Бићемо сведоци масовног егзодуса библијских размера читавих популација, присуствоваћемо све већем отимању око слатке воде, земљишта и других ресурса – говорио је Гутереш на седници Савета безбедности УН, али његов апокалиптични тон као да није био довољан јер је изостала реакција држава којима се обраћао.
Према извештају Светске метеоролошке организације Уједињених нација објављеном у априлу 2023, глобални ниво мора расте двоструко брже него што је то чинио у првим годинама мерења (1993-2002), а достигао је врхунац прошле године.
И Дунав мења понашање
Климатске промене већ имају видљив одраз у океанима, али се њихов утицај види и у рекама, каналима и језерима. У Новом Саду, најбољи показатељ је Дунав који протиче кроз град, а чије кретање водостаја у последњих двадесетак година такође јасно указује на промене. Изузетно дуги периоди ниског водостаја, врло интензивне и брзе промене водостаја, екстремно високе и ниске вредности, померање сезона високог и ниског водостаја су појаве које може да види свако ко чешће прелази новосадске мостове преко Дунава. Само у последњих месец дана Дунав је од проглашења редовне одбране од поплава (25. маја 2023.), пао на скоро екстремно низак водостај какав се мери у последних неколико дана. Када се зна да његови рукавци и плавна подручја представљају екосистеме са највишим степеном биодиверзитета, јасно је да такве брзе и интензивне промене водостаја могу да угрозе огроман број животињских и биљних врста које зависе од дунавске воде, односно њеног нивоа.
Такође, стручњаци упозоравају да се ниво океана подиже из два разлога – глобалног загревања услед којег се запреманина воде повећава и топљења леда на половима због чега је доток слатке воде у океане све већи.
Од великих светских градова који се налазе на обали океана, већ је одавно познато да ће Њујорк, Yакарта и Бангкок бити први на удару, односно да у неки сегментима већ трпе последице подизања нивоа воде.
Према речима океанографкиње др Софи Гил, у многим приобалним градовима се већ суочавају са већим бројем поплава и више олујних удара у обалским областима што значи да је њихова инфраструктура већ под знатно већим притиском и тај притисак ће бити све већи и већи.
Посебан проблем океана је повећање његове киселости, а које се јавља јер океани упијају све већу количину угљен диоксида из атмосфере. Како испуштамо више угљен диоксида у атмосферу сагоревањем фосилних горива, он се раствара у морској води што производи више угљене киселине и за резултат има ацидификацију океана. Ова промена у хемијском саставу морске воде угрожава одрживост морског живота, упозоравају научници јер како океан постаје све киселији, то морским животињама отежава раст њиховог скелета. За сада то највише утиче на коралне гребене који масовно одумиру, али последице се већ виде и код шкампи, острига, морских јежева, планктона… Посебно се истичу планктони, који су кључни за упијање угљеника из атмосфере, исто тако су примарни извор хране за рибе, што би могло да доведе до опадања рибљег контингента у океанима...
Трећина ће живети у екстремним условима
Нова студија открива да би до краја века, услед глобалног загревања, земља могла да има највећу популацију погођену екстремним температурама. Ако остане тренутни темпо глобалног загревања, милијарде људи остаће изван “климатске нише”, у опасно топлим условима, наводи се у студији објављеној у у часопису Натуре Сустаинабилитy, пренео је ЦНН.
Процењује се да би такав утицај на људе био ако свет настави својом пројектованом путањом и загреје се за 2,7 степени Целзијуса до краја века у поређењу с температурама у периоду пре индустријске револуције. Узимајући у обзир и очекивано глобално загревање, као и раст становништва, студија је открила да ће, до 2030. године, око две милијарде људи бити изван “климатске нише” и суочити се с просечним температурама од 29 степени Целзијуса или више, а до 2090. тај број износиће око 3,7 милијарди људи.
Многи организми у океану осетљиви су на температуру, а многе рибе не умеју да регулишу властиту телесну температуру због чега свака промена температуре у океану може да утиче на њихово дисање, размножавање и генерално на њихов опстанак. Да би преживеле, многе врсте риба или се селе дубље како би остале расхлађене или мигрирају ка половима што ће отежати риболов, али и опстанак многих врста чији ће се екосистем променити доласком оних који беже од топлије воде…
Нико Перковић
