Хитне мере су баш када дође до краја. Није то после жучне свађе, овде је полицајац проценио да може да дође до озбиљног наношења повреда, насиља. Дакле - јун, јул, август, септембар, четири месеца - 7.847 хитних мера, рекао је Стефановић на трибини „Зауставимо насиље, оснажимо жене“.
Према његовим речима, није се драматично повећао, нити нажалост смањио број случајева породичног насиља који се дешавају уназад 30 година.
Једина је разлика, каже министар, што се сада постигла важна ствар - да се жене сада охрабрују да пријаве то насиље и да постоји ефикасније поступање државних органа.
За четири месеца 7.847 хитних мера. Помислите уназад 30 година, колико жена је страдало, да никада нису смеле то да пријаве, да нису ни подршку државних органа, и своје породице, окружења... То се све дешавало у нашој земљи и сви морају да буду свесни тога, истиче Стефановић.
Закон о спречавању насиља у породици је инструмент, каже Стефановић, јер сада постоји могућност, која је, наглашава, пажљиво мерена, да се изрекне хитна мера, којом се удаљује насилник из стана, чак и када је насилник власник стана и то је, оцењује, била прва значајна, велика, важна мера, да се заштити жртва.
Жене због економске зависности одустајале од пријава. Комшије неће да сведоче, жртве су некада повлачиле пријаве из страха и схватили смо да нам механизми нису довојно ефикасни. Имамо сви вољу, али нема поступања и жртве пате. Онда смо донели тај закон и та хитна мера обезбеђује првенствено да сачувамо тој жени живот и да онда у складу са законом предузимамо одређене мере, каже Стефановић.
Пре свега, каже да је у нашем друштву једно време постојао отпор да тај проблем уопште постоји, да се мислило да је то проблем неког другог и да „жена што пролази поред мене са тамним наочарима јер има масницу на оку, то није мој проблем, не могу ја да решим, запомагање те жене из суседног стана, то исто није мој проблем“. То је проблем те куће, што бих се ја мешао...
Велики број пријава, наравно, указује на то да ћемо имати велики посао у будућности, који мора да почне на време. Касно је када се у то укључи полиција. Ја сматрам поразом када полиција решава и уређује и не може бити полицајац свакоме у дневној соби, да кува ручак, испраћа на посао, тада је касно. Нажалост, онда само покушавамо физички да заштитимо жртву, каже министар.
