Последња трансплантација срца урађена је почетком 2021. године, а током августа исте године и јетра. Након тога трансплантациони програм у нашој земљи као да је замро, а на листи чекања је све више пацијената. Данас више од 2.000 људи, укључујући и тридесеторо деце, чекају на трансплантацију органа и на спасоносно „да“.
Због овакве ситуације Србија је на зачељу Европе по броју донора на милион становника и извршеном броју трансплантација. Након видљивих помака у последњих десетак година, епидемија ковида је готово зауставила програм. Такође, и поред напора лекара, грађани већином не пристају да дају сагласност за донирање органа преминулог члана породице и тиме продуже животе пацијентима којима су органи неопходни.
Управо из тог разлога удружење “Заједно за нови живот” покренуло кампању под називом “Још си ми траг” која има за циљ подизање свести наших грађана на тему. У склопу кампање снимљен је и спот који је пуштен на конференцији за новинаре. Овај спот, као и цела кампања треба јавности да укаже на тешке животне борбе које воде они који чекају трансплантацију, као и награду за оне који победе у тој борби, а то је живот.
„Пре шест година је сагласност породице донора мени спасила животи тиме омогућила да не само моја породица, већи још неколико породица остане на окупу. Захваљујући једном „да” ја сам доживео да своју ћеркицу одведем први дан у школу, да истрчим своју прву трку, да једном речју живим. Али још 2.000 људи чека своју шансу на новиживот, чека позив за трансплантацију, који ће им спасити живот. Зато сада желимо да покушамо да нашим грађанима отклонимо предрасуде и страхове које имају када се говори о овој теми. Један од начина је и спот који говори о величини хуманости донирања органа и трагу који донори остављају у животима трансплантираних пацијената и њиховим породицама. Зато је важно да што више људи чује гласнас пацијената и види овај спот који на емотиван начин приказује судбину породице једног трансплантираног пацијента”, објашњава Младен Тодић, председник Удружења пацијената “Заједно за нови живот”.
Министартво здравља подржало је кампању „Још си ми траг“ и најавило да ће у наредном периоду одлучити који трансплантациони центар у земљи ће у почетку радити све трансплантације.
„Планирамо састанак са свим трансплантационим центрима. Мислим да је потребно да се један центар оснажи да може да обавља све трансплантације, а касније ћемо отварати и остале центре. Видећемо још који ће то центар бити. Такође, морамо да повећамо број трансплантација, јер је срамотно да 2.000 људи у овој земљи практично нема наду да ће добити орган. И зато молим све медије да објасне грађанима да када се докаже мождана смрт престаје и постојање човека. То доказују лекари који не учествују у лечењу пацијента, нити ће учествовати у евентуалној трансплантацији органа.
„Мождана смрт је ситуација када се не може вратити функција мозга, ни лековима, нити операцијом”, истакла је проф. др Даница Грујичић, министарка здравља.
На орган чека много младих људи
Последња трансплантација јетре у Србији урађена је у августу прошле године.
„Колико ми је познато ове године је било десетак потврђених можданих смрти, међутим ни једна породица није потписала сагласност за донирање органа. Лично мислим, да ми нисмо изгубили хуманост ни емпатију, него да су наши грађани недовољно упућени и због незнања произилазе, бојазни, теорије завере и предрасуде. Између осталог, неки појмови, нису довољно појашњени, као што је појам мождане смрти. Што се тиче трансплантационог програма за јетру тренутно на националној листи чекања имамо око 70 пацијената у статусу Т, који сваког момента могу бити позвани на трансплантацију и око 17 пацијената у статусу нон Т, што значи да због неког коморбидитетног стања, најчешће инфекције, не могу бити трансплантирани док се проблем не санира, када поново прелазе у статус Т. Стога се национална листа недељно ажурира. Велики проблем је што на листи чекања имамо доста младих људи, између 25 и 30 година, у одмаклим стадијумима болести„, објашњава проф. др Ђорђе Ћулафић, начелник одељења за хепатологију у Универзитетском Клиничком центру Србије.
Републички фонд за здравствено осигурање на основу Правилника о упућивању осигураника на лечење у иностранство упућује децу и одрасле на трансплантацију органа у највеће светске центре. Када се створе услови и пронађе донор, упућивање је по хитном поступку.
„Тренутно је у поступку упућивања још троје деце ради трансплантације јетре са живог донора у Италију, које је РФЗО одобрио, а чека се датум пријема из иностране болнице. Такође једно дете је у поступку припреме за трансплантацију танког црева од живог донора у Енглеској. Када говоримо о трансплантацији у Србији, према подацима којима располажемо трансплантације бубрега, срца и јетре су у Србији у константном паду. Једино где су подаци у континуитету задовољавајући је костна срж. Посебно истичем да више од две хиљаде људи чека на трансплантацију неког органа, цифра која треба све да нас мотивише, пођеднако без обзира да ли говоримо као струка или као људи који су у будућности потенцијални примаоци органа, као и да сви заједнички активно предузмемо активности у циљу подизања свести о значају донорства„, објашњава проф. др Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО.
Љ. Петровић
