Иако многи млади лекари одлазе из Србије, др Зоран Новаковић, специјалиста васкуларне хирургије, који је запослен у Општој болници „Ђорђе Јоановић”, нада се да ће заувек живети у Бачу, месту у Јужнобачком округу, у ком је одрастао и завршио основну школу.
– Након свих ових година свој мир сам нашао у месту где сам и одрастао. Овоземаљске дане највише волим да проводим у мом Бачу са породицом и неколицином блиских пријатеља, кроз различите активности и дружења – каже за „Дневник” др Зоран Новаковић.
Овај млади лекар рођен је 1986. године у Новом Саду, а све до средње школе је живео у Бачу. По завршетку основне школе, уписао је Средњу медицинску школу „Др Ружица Рип” у Сомбору и тамо завршио први разред. Након тога се преселио у Нови Сад и школовање наставио у Средњој медицинској школи „7. април”.
– У том периоду сам у нашу породичну кућу у Бачу одлазио повремено, углавном викендом и током распуста, јер сам тада био више привржен градском животу и обавезама. Медицински факултет у Новом Саду сам уписао 2005. године и по завршетку студија вратио сам се у Бач да бих тамо радио. Једно време сам био и начелник опште праксе и службе хитне медицинске помоћи – прича др Новаковић.
Двојицу браће Зорана и Радомира Новаковића у великој мери повезује музика.
–Уживамо у музици, слушамо је, истражујемо, дискутујемо, компонујемо, допуњујемо се и едукујемо један другог музички. Делимо заједничке идеје и ставове, једноставно живимо кроз музику вођени постулатима рокенрола. Слушамо много музичких жанрова и буквално смо огроман део живота посветили музици. Ускоро приводимо крају и наш музички студио у Бачу где ће се, ако Бог да, рађати нова музичка магија са разноразним познатим пријатељима из света музике – открива др Зоран Новаковић, који је од раног детињства играо и фолклор.
Специјализацију из васкуларне хирургије уписао је 2014. и завршио је шест година касније, такође на Медицинском факултету у Новом Саду. У Општој болници „Ђорђе Јоановић” из Зрењанина запослен је од 1. марта 2021. године.
– Имао сам опцију да радим у Београду, али ми то није одговарало, јер више волим мање средине и неки спорији темпо живота, без обзира на то што велики градови пружају веће могућности. Др Геза Шмит ме је позвао на разговор за посао јер је зрењанинској болници био неопходан још један васкуларни хирург. Након краћег размишљања и консултација са породицом, преломио сам и отишао у Зрењанин. При самом доласку у болницу осетио сам пријатељску атмосферу, те сам након пријатног разговора са нашим директором одмах знао да је то то. Да желим да радим са таквом екипом квалитетних људи, у пријатељској атмосфери, знајући да на посао нећу долазити у грчу. Од првог дана сам се уклопио и ни у једном моменту се нисам осећао као странац. Неки су ми чак рекли да сам унео одређени вид свеже енергије у колектив – истиче др Зоран Новаковић.
Додаје да му је једино жао што је од јула исте године једини васкуларни хирург у болници, пошто је његов колега отишао да ради у Будимпешту. Остао је сам са великим бројем пацијената.
Његова љубав према медицини датира још из периода када је ишао у вртић. Како каже, волео је да иде у Дом здравља код педијатрице докторке Марте и педијатријске сестре Зузане.
– Њих две су ми биле идоли и због њих сам заволео медицину. Већ тада сам говорио да желим да будем као њих две када порастем, што се на крају и обистинило. Целог живота сам осећао потребу да помажем људима. Ваљда су ми тај осећај усадили код куће, родитељи, баба и деда, јер смо ми генерално једна алтруистичка породица. Занимљива је и та прича да је приликом мог рођења гинеколог који је био на порођају, др Мирковић, рекао мојој мами, с обзиром на то да сам рођен буквално као да су ме већ окупали, односно скроз чист - овај ће бити пекар, лекар или апотекар – кроз смех нам говори др Зоран Новаковић.
Што се тиче специјализације, њу је уписао 2014. године, када је изашао конкурс за волонтерске специјализације. Био је то први конкурс таквог типа након двадесетак година. Од хируршких грана у понуди су биле грудна хирургија, кардиохирургија и васкуларна хирургија. Новаковић је изабрао васкуларну хирургију и те године једини уписао ту специјализацију.
– На самом почетку специјализације ни сам нисам знао у какву сам причу ушао. Временом сам се сродио са том граном, која је иначе јако специфична јер се углавном лече људи са доста других тешких придружених болести, а не само оболели од основне васкуларне болести. Зато у неким моментима морате да будете и добар психолог, што је битно у целој причи. Посебно волим да радим са пацијентима из старије популације. Нарочито сам осетљив према старијим људима зато што сам 34 године живео са мојом бабом, до њеног последњег откуцаја срца. Нисам се никада покајао због одабира специјализације. Колико год она била тешка и специфична, највећа ми је част лечити старије људе којима је помоћ и највише потребна, како медицинска тако и морална, односно пријатељска. Са већином мојих пацијената се буквално сродим – наводи др Новаковић и додаје да, поред васкуларне хирургије, много воли ортопедију и кардиологију.
Зоран свакодневно путује на посао са својом вереницом, која је из Зрењанина и која такође ради у Општој болници.
– Многи се питају и чуде како могу стално да путујем на толико дугој релацији. Одговарам им да што дуже возим, више ћу добрих песама послушати у колима. Путовање ми није напорно, волим да возим, нарочито од Бача до Зрењанина. Увек кажем да сваког дана пређем пола Војводине. Успут уживам у нашој предивној равничарској природи и у слушању музике. Посебно волим када прелазим преко моста на Тиси. Тај моменат ујутру, нарочито када је лепо време, за мене је непроцењив – описује нам овај млади лекар.
Зоранов рођени брат је, иначе, музичар Радомир Раша Новаковић, супруг наше познате певачице Гоце Тржан. Раша се већ дуго успешно бави музиком, а љубав према овој врсти уметности одавно гаји и његов брат Зоран.
Због професионалних обавеза, Зоран није у могућности да се и данас стопостотно посвети музици, али увек нађе времена да организује свирку са друштвом у Бачу или да гостује на неком наступу у улози певача, гитаристе или клавијатуристе. – Слободно време углавном користим за дружење са мојим најближима, породицом и пријатељима. Колекционар сам плоча, компакт дискова, књига, порцуланских фигурица… Велики сам познавалац и љубитељ Битлса. Обожавам викенд дружења у Бачу уз кафу, причу о музици, затим спонтано узимање гитаре, а онда и неисцрпно свирање до касних вечерњих сати. Волим и шетње по природи са братом. Просто уживам у свим тим једноставним стварима, које су за мене највредније. Све што смо у животу постигли дугујемо безусловној љубави, жртви, помоћи, одрицању и бескрајном разумевању наших родитеља и покојне бабе. Да се милион пута поново родим, желео бих да имам породицу коју имам сада – закључује специјалиста васкуларне хирургије др Зоран Новаковић.
– На моју велику срећу, радост и понос, мој рођени брат је Радомир Новаковић, иначе дипломирани правник, музичар, продуцент, мултиинструменталиста, велики алтруиста и филантроп, те власник продукцијске фирме и студија ПхД продуцтион. Успешно се бави музиком и шоубизнисом заједно са својом супругом, мојом драгом снајком Гоцом Тржан. Ја се музиком бавим буквално од 1995. године, када сам и почео да свирам. Јако је занимљива прича у вези са мојим музичким почецима, али је предугачка за ову рубрику те ћемо о томе, надам се, неком другом приликом – каже др Зоран Новаковић, који свира гитару и клавир.
Радомир и он су у детињству имали план да оснују свој бенд, што су и урадили пре више од двадесет година. Такође, прошли су кроз доста бендова, што заједно, што одвојено, а музика их је током живота још више повезивала.
Жељко Балабан
