- Спорадични случајеви шуге се повремено дијагностикују, али ова болест не подлеже обавезном пријављивању појединачних случајева, већ се пријављују само епидемије, због чега не располажемо подацима о броју појединачних случајева – напомињу у Центру за контролу и превенцију болести.
Како објашњавају, шуга је паразитарно обољење коже узроковано шугарцем. Болест се шири директним и индиректним контактом, посебно у условима густог смештаја и лоше хигијене.
- Први знаци обољења се јављају после четири до шест седмица од инфестације, док се код особа које су већ имале шугу први знаци јављају већ након једног до три дана. Главни симптоми су свраб и појава типичне оспе на кожи. Промене се јављају у пределу корена прстију, зглобовима ручја и лактова, у пазуху, пределу појаса, на ногама и спољним гениталијама мушкараца, а на брадавицама и пределу стомака и доњем делу бутина код жена. Први се јавља свраб који је најизраженији у првој половини ноћи. Дијагноза шуге се поставља од стране дерматолога, на основу клиничког прегледа и микроскопског прегледа коже – објашњавају у Центру за контролу и превенцију болести.
Ова болест се чешће региструје међу становништвом које живи у условима лоше хигијене, као и у колективима, попут установа социјалне заштите, предшколским и школским колективима, стационарима, домовима за смештај, прихватилиштима, мигрантским центрима. Наиме, услови као што је густ смештај погодују ширењу шуге у колективу.
Најчешће последице су инфекције коже обзиром да се интензивним чешањем уносе бактерије које изазивају гнојне инфекције.
- Шуга се спречава избегавањем директног контакта (коже на кожу) са зараженом особом или са њеном одећом или постељином. Лечење шуге се обично препоручује члановима истог домаћинства, посебно онима који су имали продужени директни контакт (кожа на кожу). Кључно је да се особе са кожним променама праћеним сврабом одмах јаве лекару ради правовременог лечења – напомињу у Центру.
Деца код којих је постављена дијаноза шуге, искључују се из школе или вртића све време док траје терапија и један дан по завршетку лечења. Ради спречавања настанка овакве и других сличних заразних болести у колективима је препоручено редовно спровођење мера опште и личне хигијене у чему школске управе имају раније дата упутства.
- Епидемије шуге се повремено јављају у нехигијенским насељима и тешко се сузбијају, јер је ова болест веома заразна па је потребно стриктно придржавање упутстава која се дају зараженим особама. Појединачна инфестација је неуобичајена. Због тога је потребно предузимање профилактичког лечења лица која су била у контакту са оболелом особом, а чланови породице и колектива који имају сумњив осип треба да се јаве лекару – упозоравају лекари Центра за контролу и превенцију болести
Напомињу да су заразне болести које се лако шире у колективима и респираторне инфекције укључујући овчје богиње, грип, гнојне ангине, шарлах и друге болести. Обзиром да се ове инфекције углавном шире капљично и аерогено у условима густог смештаја и међу децом која немају имунитет, тешко се превенирају па се препоручују мере као што су разређење смештаја, често проветравање, непримање и искључење болесне деце из колектива, пооштрена општа хигијена простора укључујући дезинфекцију.
- Већина респираторних инфекција се чешће региструју у хладним зимским месецима и током раног пролећа – подсећају у Центру за контролу и превенцију болести.
Љ. Петровић
