То ће бити први центар овог типа у нашој земљи, а биће и највећи у ширем региону са простором од 5.500 метара квадратних, а Палата науке биће смештена у центру Београда, на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша.
У једном делу одвијаће се научно-истраживачке активности и померати границе у области електротехнике, рачунарства и софтверског инжењерства, док ће у другом делу бити смештени бројни едукативни, интерактивни експонати и садржаји намењени популаризацији науке најширој јавности, а посебно деци и младима.
Управо са тим циљем, Миодраг Костић је основао задужбину која носи његово име и дарује друштву Палату науке вредну 25 милиона евра, речено је на скупу. Члан Управног одбора Задужбине Миодраг Костић, Александар Костић, рекао је на представљању задужбине свога оца да се на пројекту Палате науке радило последње две године и да је тај пројекат међу најинспиративнијим које су развили и да су поносни на њега.
"Жеља Миодрага Костића је да Палата науке пружи прилику новој генерацији младих научника да каријере граде у својој земљи. Да им омогућимо да овде раде у врхунским условима и креативном простору, као у најбољим светским научним центрима. Јер су управо они будући лидери научно-технолошког напретка Србије" рекао је Костић.
Додао је да ће Палата науке бити место које спаја радозналост и страст за знањем, као и место које слави способност људског ума да ствара, открије и истражи.
Директор ресора правних и општих послова МК групе Јован Пурар оценио је да је поклон Миодрага Костића српском друштву, у виду Палате науке, а који је вредан 25 милиона евра, појединачно најважнија донација за филантропију у Србији и додао да се на такав начин традиција задужбинарства поново враћа на сцену Србије.
"У Палати науке ће бити 19 истраживачких центара ЕТФ-у у Београду, коју ће водити професори тог факултета. Поред тога у Палати наука биће већи број едуактивних и интерактивних садржаја намењених за промоцију науке, намењених најширој јавности, а посебно деци и младима", рекао је Пурар.
Додао је да очекује да Палата науке буде завршена крајем следеће године. Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић истакла је колико је значајно улагати у науку и образовање, а посебно подржавати младе и охрабривати их да постану део научног и иновационог екосистема наше земље", рекла је она.
Додала је да Влада Србије то препознаје и да ради на остваривању визије да Србија постане земља науке и иновација. "Успостављање Палате науке је велики корак за нашу научну заједницу и показује колико је привреда важна у овим процесима", рекла је она.
Додала је да се захваљујући Задужбини Миодрага Костића и партнерству приватног сектора и ЕТФ-а, добија Палата науке, центар у којем ће се наћи истраживачи, а у којем ће грађани моћи да се ближе упознају са науком.
"Улагање у науку је улагање у будућност. Палата науке ће бити место где ће наука живети пуним плућима, али и место где ће млади моћи да се зближе са науком", рекла је Беговић.
На скупу је свечано представљена сарадња са Електротехничким факултетом Универзитета у Београду, чији ће професори водити 19 истраживачких центара у Палати науке. Задужбина Миодрага Костића обезбедиће њима и њиховим студентима најбоље услове и опрему за рад.
Декан Електротехничког факултета Дејан Гвоздић рекао је да је том факултету указана велика част тиме што је препознат као институција која се на најбољи начин може програмски уклопити и својим реномеом допринети пројекту Палате науке.
"Као најстарија и најистакнутија образовна и научно-истраживачка институција у области електротехнике, рачунарства и софтверског инжењерства у Србији, факултет ће приступити овом пројекту са максималном одговорношћу и жељом да оправда указано поверење", рекао је он.
Додао је да је уверен да ће пројекти и активности лабораторија представљати значајан допринос научно-популарним, образовним и научно-стручним садржајима Палате науке и подизању свести о важности високо-технолошких истраживања у унапређењу квалитета живота, животне средине и друштва у целини.
Оснивач задужбине Миодраг Костић је у јавности препознат као један од најуспешнијих привредника у региону, али и велики хуманиста и филантроп. Реализује бројне друштвено одговорне активности, а овим чином и жељом да остави трајну вредност народима са ових простора завређује титулу модерног задужбинара.
Б92.рс
