Али шта заправо знамо о њима? Углавном се помињу у контексту великих врућина због којих планета гори претходних недеља, као и о паклу који нас тек очекује.
Ово је водич за климатске феномене и топлотне таласе који су нам прилично загорчали живот овог лета.
Шта је Ел Нињо?
Ел Нињо је глобални атмосферско-океански феномен који настаје услед флуктуација праваца ветрова и температуре воде у тропском делу Тихог океана. Сам термин „Ел Нињо“ у шпанском језику значи „мали дечак“ и односи се на малог Исуса, јер се ефекти Ел Ниња највише осећају око Божића. По досадашњим истраживањима, Ел Нињо највероватније постоји од завршетка последњег леденог доба.
Првобитно је назван по топлој океанској морској струји која запљускује обале Перуа. Доноси влажно и кишовито време, те поплаве у иначе сувим подручјима Јужне Америке, те сушно раздобље у подручју Индонезије. Новија истраживања су показала да се та појава огледа у неправилним размацима од 3 до 5 година као аномалије у температури океанске воде (за 2 до 8 °C топлије) и у струјањима ветрова на делу Тихог океана западно од обала Чилеа и Перуа. Током раздобља Ел Ниња мења се режим струјања и ветрови тада дувају од запада према истоку, топлије воде се гомилају према источним деловима Тихог океана, подиже се ниво океана и смањује дебљина слоја храњивих материја у њему. Показало се да Ел Нињо има далекосежан глобалан утицај на временске околности не само на Тихом океану већ и у другим деловима света.
Последицом Ел Ниња сматрају се ванредне јаке летње падавине дуж обала Еквадора и северног Перуа, суше у јужном Перуу, североисточном Бразилу, Аустралији и у подручју Сахела, те необичне временске појаве уздуж обала Северне Америке, где је уочена повећана појава торнада. У раздобљу од 1982. до 1983. укупне штете у свету процењене су на 13,09 милијарди америчких долара, било је 2.098 мртвих, а готово 610.000 особа остало је без крова над главом.
Оригинално се термин Ел Нињо односио на годишње слабе топле океанске струје које се крећу ка југу дуж обале Перуа и Еквадора око Божића. Међутим, током времена термин је еволуирао и сад се односи топлу и негативну фазу јужне осцилације и представља загревање океанске површине на ниво изнад-просечне температуре у било централном или источном тропском Тихом океану. Ово загревање узрокује померање у атмосферској циркулацији при чему долази до редукције кишних падавина над Индонезијом и Аустралијом, и повећања количине кише и појаве тропских циклона над тропским Тихим океаном.
Шта је Кербер?
За разлику од Ел Ниња, Кербер је топлотни талас који је заступљен од 10. јула ове године. У истом периоду прошле године, топлотни талас добио је назив Луцифер.
Ове године, Кербер је захватио многе европске земље, а последице су се највише осетиле у деловима југоисточне и југозападне Европе као што су Кипар, Грчка, Италија и Шпанија. Италијанско метеоролошко друштво назвало је екстремни временски догађај по троглавом псу из грчке митологије, које чува улаз у Хад – пакао. Европска свемирска агенција предвидела је да ће температуре у Италији прећи 50°C. Овај топлотни талас је такође довео до рекордно високих температура на Арктику након недеље најтоплијих глобалних просечних температура икада забележених. Неколико регионалних температурних рекорда је такође оборено, а топлотни талас је довео до здравствених упозорења и владиних акција у неколико земаља.
Шта је Харон?
Харон је такође топлотни талас, који је почео ове недеље, а научници предвиђају да ће трајати до краја јула.
Италијанска острва Сардинија и Сицилија би наредних дана могла да кључају на скоро 50 степени Целзијуса, потенцијално достижући „најтоплије температуре икада забележене у Европи“, а све под дејством Харона.
Рим, Болоња и Фиренца су међу 10 италијанских градова који су тренутно под црвеним упозорењем због екстремних врућина. Људима је саветовано да избегавају директну сунчеву светлост на овим местима између 11 и 18 часова.
Шпанска метеоролошка служба саопштила је да би термометри потенцијално могли да достигну температуру од 45°C у југоисточним деловима Иберијског полуострва, који су такође под упозорењем на екстремне врућине. Температура тла у деловима земље достигла је више од 60°C.
На удару Харона нашла се и Грчка, али и регион Западног Балкана. Највиша температура до сада измерена је у Подгорици – 42 степена.
(Kurir.rs/Nova)
