Наиме, од данас, а захваљујући регистру „Не зови”, трговци то више не могу да чине уколико потрошачи то не дозвољавају. Они који не желе да их трговци зову телефоном и нуде на продају производе и услуге, могу да се упишу у регистар „Не зови”, а од данас почиње да важи правилник који дефинише услове уписа. Регистар ће се водити при Регулаторној агенцији за електронске комуникације и поштанске услуге и провера бројева телефона уписаних у овај регистар, а то су бројеви грађана који не желе да буду позивани, биће омогућена на интернет страници тог тела.
Правилником је предвиђено да упис или испис појединог броја у регистар „Не зови” може да тражи само корисник телефонског броја. Сви оператори мобилне и фиксне телефоније морају да омогуће својим корисницима, уколико желе, да се упишу у тај регистар. Захтев за упис или испис из регистра се не плаћа, а може да се поднесе преко апликације, електронским путем или подношењем захтева у пословним просторијама оператора. У Министарству унутрашње и спољне трговине указују да потрошач који подноси захтев Рателу ради уписа телефонског броја у регистар не доставља први пут своје личне податке јер они већ постоје у бази оператора и прибављени су у тренутку закључења потрошачког уговора. Такође, указује се и да потрошач може да користи листинг позива како би доказао да је трговац звао и поред тога што је телефонски број уписан у регистар.
Формирање регистра „Не зови” обавезује трговце да пре него што позову било који број провере да ли се он налази на листи оних који не желе да примају позиве у којима се нуде роба или услуге. За трговце који позивају грађане чији су бројеви уписани у регистар „Не зови” прописане су новчане казне - 50.000 динара за правно лице, 8.000 динара за одговорно лице у правном лицу и 30.000 динара за предузетника.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, постојање регистра „Не зови” предвиђено је Законом о заштити потрошача, потрошач се сам пријављује уколико не желе да га трговци позивају телефоном, а подаци потрошача су заштићени на основу Закона о заштити података о личности.
- Циљ регистра је да подигне степен заштите потрошача на виши ниви и спречи да им се неке услуге или производи нуде, чак и намећу. Србија је међу земљама у којима се десило највише превара приликом продаје ван пословних просторија - понуде од врата до врата, преко телефона... а на удару су били старији грађани, поготову у руралним срединама, који су одлазили на презентације на којима је било највише злоупотреба и убеђивања. Зато је јако важно да се о регистру „Не зови” и упису у њега говори, да медијски буде добро пропраћен, како би што више људи знало о томе – истакао је Драгић.
- Упис у регистар „Не зови” је веома једноставан и биће јавно доступан - каже Драгић. - Трговци који желе неки производ или услугу да понуде ван пословних просторија, што значи и телефоном, морају да провере да ли се број који желе да позову налази у регистру и само уколико га нема имају могућност да зову. У супротном то не смеју да ураде и потрошач их може пријавити Рателу, а након тога суочавају се с новчаним казнама.
По његовим речима, ова врста регистра одавно постоји у земљама у окружењу и нејасно је зашто га до сада није било и у Србији.
Д. Млађеновић
