БЕОГРАД: Скоро 80 одсто менаџера компанија које су учествовале у упитнику које је спровела Српска асоцијација менаџера (САМ) осећа последице, односно ефекте одлива квалитетног кадра из Србије, показују резултати истраживања Српске асоцијације менаџера спроведено у оквиру пројекта "Циркуларне миграције - Поступи одговорно сада за будућност Србије".
Према том истраживању, које је реализовано уз подршку Владе Швајцарске, а чији су резултати данас представљени на онллајн Форуму менаџера на тему циркуларних миграција, највише радника недостаје у занимањима у области ИТ - посебно дата аналитичари и слични профили.
У дефициту су и продавци, комерцијалисти, возачи, магационери, као и кадрови за различита занимања у пољопривреди и грађевинарству.
Послодавци најчешће до нових кадрова долазе путем препорука својих запослених и преко портала за запошљавање, показало је истраживање.
Доста су ефикасни и огласи на друштвеним мрежама, док најређе компаније до кадрова долазе преко Националне службе за запошљавање.
Најчешће се за могућност привременог боравка у иностранству одлучују млади између 20 и 30 година, и то највише због очекиваног квалитета живота у иностранству, социјалне сигурности, услова рада и могућност каријерног напредовања, рекла је представљајући резултате анкете Биљана Боговац, партнерка у компанији ПwЦ Србија.
Око 30 одсто испитаних као најчешће мотиве за повратак из иностранства наводи породичну ситуацију и носталгију, док се као додатни разлози издвајају стечена финансијска сигурност, понуђени посао у Србији и жеља да се допринесу развоју земље и друштва.
Како би превазишли недостатак адекватне радне снаге на тржишту, компаније прилагођавају своје пословање тако што интензивирају сарадњу са факултетима (40 одста испитаника), затим кроз аутоматизацију процеса, увођењем нових технологија, дислоцирањем производних локација.
Само 10 одсто испитаника се за сада одлучује на „увоз“ радне снаге.
Менаџери су истакли да би одређени потези државе могли да утичу на веће запошљавање у компанијама - од изједначавања директних давања и субвенција домаћим и страним компанијама, бесплатних обука, смањења пореза и доприноса, као и стипендирања студената, односно посебног начина опорезивања за студенте на пракси.
Такође истичу и да би субвенције за заједничке иницијативе са факултетима и програми каријерног развоја за младе, као и временски ограничено укидање пореза и доприноса за запослене који добијају први посао могло да допринесе порасту запошљавања квалитетног кадра.
Председник САМ-а и директор продаје за паметне мреже за подручје целог света у компанији "Сћнеидер Елецтриц" Драгољуб Дамљановић рекао је да у Србији недостаје млади стручни кадар, превенствено са високо квалифкованом стручном спремом, како у области ИТ, али у још неким делатностима.
Такође, додао је да недостају и занатлије, пре свега електричари , руковаоци различитих машина и други који би могли да поспеше индустријализацију.
Могућност да се запосле у својој земљи доноси уједно високо профитабилне послове и индустрије и то је економски веома важно, додао је Дамљановић.
Битно је каже да млади имају исте услове као када би радили било где у свету па је важно да се у земљи побољшају образовни, здравствени и правосудни системи како би млади имали више мотива да остану у својој земљи.
Амбасадор Швајцарске Конфедерације у Републици Србији Урс Шмид рекао је да су демографски трендови у Србији проблематични и да је добро да постоји посвећеност оваквим темама и истраживањима.
Истиче да је Швајцарска спремна да своја искуства у развоју високих технологија, али и у обрзовном систему подели са другима.
Иначе, и према овогодишњем Глобалном индексу иновација, којим се из године у годину мери стање иновација у свету Швајцарска је у самом врху земаља.
Директор програма за циркуларне миграције Тачка Повратка из кабинета председнице Владе Србије Иван Бркљач је рекао да је имајући у виду да је препознато да млади немају довољно информација о томе како да пронађу адекватну прилику за каријеру у плану израда Водича за повратнике, како би имали довољно информација о свему што их занима.
"Примећујемо да све више циркулишу односно оду у иностранство на неколико година, па се врате у Србију и проведу неколико година, па поново оду. Треба омогућити да циркулација људи буде што једноставнија да бисмо били део модерног света и глобалног друштва које слободно циркулше“ , рекао је Бркљач.
Посетио је да је Влада Србије већ донела подстицајне мере за послодавце који желе да запосле повратнике.
Продекан за сарадњу с привредом на Економском факултету Драган Лончар указао је да је важно да постоји партнерски однос фирми са факултетима и приметио да расте цена рада профила који су у дефициту.
У истраживању САМ-а учествовали су менаџери компанија из различитих сектора, највише из ИТ индустрије, производње, финансијских услуга, консалтинга и маркетинга.
