Она је на блогу ММФ-а написала да се налазимо на ивици технолошке револуције која би могла да повећа продуктивност, подстакне глобални раст и повећа приходе широм света, али је указала да би вештачка интелигенција такође могла да замени послове и продуби неједнакост.
Гаоргијева истиче да ће морати да буде осмишљен сет политика како би безбедно огроман потенцијал вештачке интелигенције био искоришћен за добробит човечанства.
Она наводи да истраживање ММФ-а о потенцијалном утицај вештачке интелигенције на глобално тржиште рада показује да ће скоро 40 одсто радних места бити под утицајем вештачке интелигенције.
Имајући у виду да вештачка интелигенција утиче на висококвалификоване послове, напредне економије суочавају се са већим ризицима од вештачке интелигенције, али и са већим могућностима да искористе њене предности, у поређењу са тржиштима у настајању и економијама у развоју.
У напредним економијама вештачка интелигенција може утицати на око 60 процената радних места, показују резултати истраживања ММФ-а.
Отприлике половина послова на кјоје ће утицати вештачка интелигенција може имати користи од тога због повећања продуктивности, али за другу половину вештачка интелигенција ће моћи да извршава кључне задатке које тренутно обављају људи, што би могло смањити потражњу за радном снагом и довести до нижих плата и смањеног запошљавања, наводи Георгијева.
У најекстремнијим случајевима, неки од ових послова могу нестати.
Насупрот томе, на тржиштима у развоју и земљама са ниским приходима, очекује се да ће вештачка интелигенција утицати на 40, односно 26 процената радних места.
Многе од ових земаља немају инфраструктуру ни квалификовану радну снагу да искористе предности вештачке интелигенције, што повећава опасност да би временом могла да се повећа неједнакост међу нацијама.
Истраживања показују да вештачка интелигенција може помоћи мање искусним радницима да брже повећају своју продуктивност, али и да ће млађим радницима можда бити лакше да се прилагоде и тако добију веће плате, док би старији радници могли имати проблема да се прилагоде.
Георгијева указује да је за земље од кључног значаја да успоставе свеобухватне мреже социјалне заштите и понуде програме преквалификације за раднике.
