Ишло је до тога да су електричне аутомобиле смели да возе на тракама резервисаним за аутобусе, а њихови су власници смели да их пуне на рачун зграде.
Од подстицаја одустали у Белгији, Данској, Финској...
Јавни новац одабраним појединцима за куповину скупе робе више не желе да дају ни у Белгији, Данској, Финској, Словачкој и Шведској. Међутим, Хрватска ће и даље бити широке руке, пише Јутарњи. За сврху набавке енергетски ефикасних возила поделиће највише новца икада, чак 15 милиона евра.
Толико је, наиме, осигурао Фонд за заштиту околине и енергетску ефикасност и већ је покренута процедура. Њоме заступници одређених марки морају да пријаве моделе које ће продавати. Следиће јавни позив за грађане који ће одлучити за који аутомобил желе подстицај, а трговци аутомобилима ће онда послати њихове податке у Фонд, који ће им уплатити неповратна средства.
Бесповратна средства до 9.000 евра
Грађани могу да очекују бесповратна средства у износу до 40 посто вредности возила, и то за лична електрична и плуг-ин возила, као и за мотоцикле и скутере.
Што се тиче висине подстицаја, за електричне аутомобиле моћи ће да се добије до 9000 евра, за плагин возила до 5000 евра, а за мотоцикле и скутере до 2500 евра. Уз једно ограничење: возила не могу бити, укључујући евентуални попуст и ПДВ, скупља од 50 хиљада евра.
Тако ћете, ако купите електрични аутомобил који кошта 20 хиљада евра, добити 40 посто натраг, дакле, 8 хиљада евра, што значи да ће вас аутомобил коштати 12 хиљада евра. Ако купите аутомобил који кошта 40 хиљада евра, неће вам се вратити 40 посто, већ тих максималних 9 хиљада, што значи да је коначни цех 31.000 евра.
И даље смо уверени како цели овај систем није поштен, а још мање користан за било кога, пише Јутарњи. Великим финансијским средствима - која су акумулирана од самих грађана - олакшавати неким другим грађанима набавку скупе робе у крајњем је случају морално упитно.
Суперхиковским принципом узимања сиромашнима да би се давало богатима долазимо до ситуације да финансијски профитира врло мала група људи, која ионако баш не спаја крај с крајем. Јер онај ко одлучи да купи аутомобил вредан 50 хиљада евра вероватно нема посебне егзистенцијалне проблеме и јако се тешко може оправдати да му се даје јавни новац.
Дугорочно лоше и за трговце
Подстицаји су можда краткорочно сјајни за трговце аутомобилима, али дугорочно сигурно не. Они сада у страху наручују електричне аутомобиле, усрдно се надајући да ће се држава одлучити и кренути с подстицајима јер купци их чекају и нема шансе да без њих купе електрични аутомобил.
А производ који треба подстицај да би се продавао, боље да се и не продаје. Трговци би требало да настоје да продају еколошка возила целе године, уверавајући купце у предност таквог концепта, а не да буду осуђени на чекање милости државе.
Кад би се буџет од 15 милиона утрошио само на електричне аутомобиле и кад би сваки од њих добио максималних 9.000 евра, то би било довољно за субвенционисање 1.666 привилегованих хрватских грађана. Слика је то коју у овој земљи гледамо већ деценијама: уплаћују сви, користе ретки, кажу у Јутарњем.
