Први фемицид у овој години догодио се 18. фебруара у Раковцу код Беочина када су усмрћене мајка и ћерка, Н. Ч. (74) и Д. Р. (48). Њих је лишио живота Б. П., бивши супруг Д. Р., који је имао забрану приласка због насиља у породици.
Непуних десет дана након ове породичне трагедије, јавност је потресла смрт тридесетогодишње С. К. из Сурчина. Њу је 27. фебруара, у Бачком Градишту, након свађе, ножем усмртио невенчани супруг Т. Х. (33).
Пре недељу дана, 11. марта, у породичној кући у новосадском насељу Мали Београд Н. Т. (55) је бушилицом убио две године млађу супругу Г. Т. Дело је квалификовано као тешко убиство јер постоји сумња да је извршено на свиреп и подмукао начин, за које је запрећена казна доживотног затвора.
Црна статистика каже да у просеку, сваке две недеље једну женску особу у Србији убије члан породице који је злочин извршио ватреним оружијем, ножем, чекићем, шипком... Иако злочини у породици изгледају изненадни и углавном се дешавају у афекту, обично им претходe трпљење, несугласице, свађе и емоционална бол у којој живе и жртве и убице. Посебан печат убиствима у породици дају љубомора и освета.
Највише усмрћено 2018. a најмање 2021. године
Током протекле године у породичном насиљу лишено је живота 28 жена, а 2022. убијено је 25 жена и једна двогодишња девојчица у Вршцу. Највише убијених жена је било 2018. године, 30, а најмање 2021., када је усмрћено 20 припадница лепшег пола. Према доступним подацима у последњих десетак година убијено их је око 300 што говори да је у нашем друштву много насилника који се неконтролисано понашају.
Свако убиство је случај за себе и без обзира на афекат, злочин није настао тренутно, већ су поремећени односи трајали годинама. Временски, то је најчешће између шест месеци и две године, предочавају стручњаци. Емоције су полако кључале у потенцијалном убици и када је та кап превршила меру, дошло је до трагедије. Поред љубоморе и освете, мржња је најчешће разлог убиства, а таква убиства, сматрају стручњаци, иду из уверења.
Међу починиоцима породичних злочина има супружника из свих социјалних структура: богатих, моћних и високообразованих, али и оних са маргина друштва.
Подсетимо, Закон о спречавању насиља у породици почео је да се примењује 1. јуна 2017. године, а анализе показују да се број поднетих предлога за продужење хитне мере из године у годину повећава. Закон, према мишљењу стручне јавности, има својих мањкавости. Тако, насилник по изласку из притвора и када истекне забрана приласка, која се слабо контролише, има право да се врати у исту кућу у којој је чинио насиље.
Д. Николић
