Посаде на неким бродовима, да би дошли до профита од разлике у цени која настаје када се на црном тржи-шту прода нафта која је претходно набављена по бенефицираним условима прописаним за погонско гориво, понекад ризикују тако што купе више горива са намером да га касније препродају.
То, међутим, не може да промакне искусним цариницима који стају на пут таквим злоупотребама упоређи-вањем података из бродске документације и мерењем стварне количине горива затеченог у танковима.
Тако је марта прошле године на граничном прелазу Велико Градиште спречен покушај кријумчарења 12.650 литара нафте скривене у танковима у којима је требало да буде вода.
Прекршај је откривен приликом улазне контроле брода који је пловио под аустријском заставом са седмо-чланом украјинском посадом. Прегледом бродске документације и мерењем количине погонског горива утвр-ђена су неслагања, због којих је уследила детаљна контрола. На тај наћин су откривени такозвани баластни танкови испуњени са преко 12 тона нафте, иако је у њима требало да буде вода која служи за одржавање рав-нотеже и стабилности пловила. По откривању ове злоупотребе фабричких шупљина брода, надлежни суд је у хитном поступку донео решење да прекршиоци на име протввредности кријумчареног горива у буџет Репу-блике Србије уплате преко три милиона динара.
Прати се кретање бродова
Због бројних случајева шверца пловним путевима, Царина располаже речним информационим системом (РИС) којим се прати кретање бродова на пловном путу Дунав–Сава–Тиса.
На основу прикупљених података формира се база која даје могућност да се предвиди ризично пловило или рејон кријумчарења. У оквиру Одељења за сузбијање кријумчарења постоји тим за контролу водених пу-тева, који поседује најсавременије чамце са радарским системом и системом за осматрање тако да су потпуно опремљени за борбу против кријумчарења.
Неколико месеци касније, контролом једног страног брода на Дунаву у Новом Саду, цариници су у танковима за погонско гориво открили готово 8.000 литара нафте која није била евидентирана у документацији. Епилог који је овај случај добио на суду је трајно одузимање непријављене нафте, уз наплату новчане казне у износу од 600.000 динара од одговорног лица, односно капетана брода.
Интересантан је и случај који се догодио 2. октобра у луци Прахово када су царински службеници, у сарадњи са полицијом, током контроле једног страног брода, у танковима за погонско гориво открили око 4.500 литара нафте, која није била евидентирана у документацији. Прекршај је откривен приликом излазног прегле-да тог брода, када је упоређивањем података из бродске документације и мерењем стварне количине горива затеченог у танковима, утврђено да постоји такозвани „вишак” од готово 4.500 литара. Суд је одлучио да буде наплаћена противвредности непријављене нафте, што уз обрачун неплаћених увозних дажбина и новчану казну износи готово 900.000 динара.
Резултати српских цариника из године у годину потврђују да кријумчари не маре ни за моралне назоре, већ искључиво за профит, а све наведене случајеве преузели су истражни органи и Тужилаштво јер се мал-верзацијама и препродајом горива на црном тржишту наноси милионска штета државном буџету.
Д. Николић
