Према речима стручњака, рат у Украјини и епидемија корона вируса знатно је допринели да се повећају злоупотребе и кријумчарење нафтних деривата на рекама о чему говоре фантастични резултати у спречавању малверзација са црним златом.
- Да би дошли до профита од разлике у цени која настаје када се на црном тржишту прода нафта која је претходно набављена по бенефицираним условима прописаним за погонско гориво, посаде понекад ризикују тако што купе више горива са намером да га касније препродају – наводе у Управи царина.
Ипак, искусни цариници стају на пут таквим злоупотребама упоређивањем података из бродске документације и мерењем стварне количине горива затеченог у танковима.
Тако су цариници 27. јула, у сарадњи са полицијом, током контроле једног страног брода на Дунаву у Новом Саду, у танковима за погонско гориво открили готово 8.000 литара нафте која није била евидентирана у документацији.
Наиме, утврђено је да се у танковима поменутог брода налази осам тона горива које не постоји ни у једној евиденцији.
Епилог који је наведени случај добио на суду је трајно одузимање непријављене нафте, уз наплату новчане казне у износу од 600.000 динара од одговорног лица, односно капетана брода.
Неколико месеци раније, односно 25. марта, цариници су на граничном прелазу Велико Градиште спречили покушај кријумчарења 12.650 литара нафте скривене у танковима у којима је требало да буде вода.
Прекршај је откривен приликом улазне контроле брода који је пловио под аустријском заставом са седмочланом украјинском посадом. Прегледом бродске документације и мерењем количине погонског горива утврђена су неслагања, због којих је уследила детаљна контрола којом је откривено да су такозвани баластни танкови испуњени са преко 12 тона нафте, иако је у њима требало да буде вода која служи за одржавање равнотеже и стабилности пловила.
По откривању ове злоупотребе фабричких шупљина брода, надлежни суд је у хитном поступку донео решење да прекршиоци на име протввредности кријумчареног горива и казни у буyет Републике Србије уплате преко три милиона динара.
Иначе, због шверца горива на Дунаву буyет Србије годишње губи више од 100 милиона евра, иако се заплени више хиљада литара горива. На рекама се годинама најчешће шверцује управо бродско погонско дизел-гориво, које кријумчари купују директно с бродова у транзиту који су су веома захвални за кријумчарење јер постоје велики простори – бункери, који нису доступни у редовној контроли без извлачења пловила на суво. Осим тога, неретко је бродска посада на вези с кријумчаримакоји су изузетно организовани и имају брзе чамце и специјалне барже за превоз дизела, па чак и специјалне цевоводе постављене на дну корита реке којим гориво пребацују с бродова на обалу.
Одсек за царинску контролу водних путева
Управа царина је 2004. године формирала одсек за контролу водних путева у оквиру одељења за сузбијање кријумчарења са циљем да врши контролу бродова на нашим рекама и да врши сузбијање кријумчарења свих врста роба, посебно акцизних производа. На овом пољу од посебне важности је сарадња царине и полиције која даје изузетне резултате.
Добро је позанто да шверцери под окриљем ноћи почињу претакање горива у чамце с дуплим дном, канистере и металне буриће, а потом га дистрибуира преко развијене сарадничке мреже дуж саме обале.
Детаљна контрола бродова, осим увида у документацију, подразумева и отварање поклопаца на бродским танковима. То је једини начин да се утврди права количина горива јер се дешава да се посаде на разне начине довијају да би прикриле део горива намењен даљој продаји на црно.
Иначе, због бројних случајева шверца, пловним путевима Царина располаже речним информационим системом (РИС) којим се прати кретање бродова на пловном путу Дунав - Сава - Тиса. На основу прикупљених података формира се база која даје могућност да се предвиди ризично пловило или рејон кријумчарења.
Осим цариника, на речним прелазима присутна је и Гранична полиција, као и лучке власти којима је добро познато да сезона кријумчарења траје 24 сата током целе године. Они заједно детаљно прегледају пловила, а осим великих бродова, контролишу и приватне чамце на рекама.
Д. Николић
