За вокатив су важни завршетак имена или број слогова у њему, као и акценат.
Вишесложна женска имена, као Александра, Марина, Марија, Виолета, Драгана, Јелена, Наташа, Ивана, Емилија, Ленка... увек имају вокатив на –а.
Тросложна и вишесложна имена са завршетком на -ица, као што су Славица, Драгица, Милица, Зорица, Владица, имају у вокативу –е.
Имена Лола, Јана, Нера, Ива, Ида, Каја, Маја, Уна, Луна, Ева, Ава, Нена, Срна, Сена, Сара, Лена, Лара, Мара, Дара, Рада, Нада, Сава имају вокатив на -о, јер двосложна имена на -а с дугоузлазним акцентом добијају у вокативу наставак -о: Јано, Мајо, Уно, Луно, Ево, Аво, Нено, Сено, Саро, Лено, Ларо.
Ова имена представљају највећи проблем, јер сви би да девојчице и девојке које се тако зову дозивају у номинативу, јер им ваљда звучи савремено и инострано, али тако не може по граматичким правилима српског језика.
Двосложна имена с краткосилазним акцентом: Ана, Ена, Миа, Ема, Ниа, Ела, Мина, Мила, Ања, Сања, Дуња, Леа, Теа, Реа, дозиваћемо исто тако као што је у номинативу
Имена Ирис и Инес не мењају се по падежима, као ни друга имена страног порекла, као што су Брижит, Кармен, Нивес, Ингрид, Лив, Шерон...
М. Мирковић
