Највише је од блиских колега и пријатеља потресен свакако филмски редитељ и сценариста Горан Марковић, који је изјавио за београдске медије да је са великим композитором реализовао сваку секунду материјала који је радио на филму, телевизији и позоришту и да му стварно није нимало јасно како ће даље без њега.
Оно што је код њега најлепше је то што су све његове композиције сасвим различите и никада није дозволио да личи на себе, истакао је Марковић говорећи о преминулом пријатељу и колеги, професору Примењене музике на ФДУ, где и редитељ предаје.
Симјановић је Марковићу био током целе каријере нераздвојни сарадник, чије филмове је красила управо та непролазна и незаборавна музика - “Специјално васпитање”, “Национална класа”, “Мајстори, мајстори”, “Вариола вера”, “Тајванска канаста”, “Већ виђено”, “Тито и ја”, “Урнебесна трагедија”, “Кордон”, “Турнеја”, “Фалсификатор” као и последњи филм и мини серија “Делиријум тременс” (2019).
Композитор је био веома успешан и као педагог, предавао је на Факултету драмских уметности и Факултету музичке уметности у Београду, као и на Академији умјетности у Бањалуци, многима омиљен професор у сваком погледу.
Као један од најплоднијих аутора потписао је на стотине тема и пратеће музике за филм, телевизију и позориште, и према речима музичког новинара и публицисте Предрага Пеце Поповића, прича о београдској популарној музици је незамислива без Зорана Симјановића.
Како је подсетио Поповић, Симјановић је био оригинални учесник у оснивању “Силуета”, друге београдске групе по настанку, а онда касније и вођа значајне поп атракције “Елипсе”.
Како је нагласио Поповић за београдске медије, музичар је био велики ауторитет у своме послу, али и добитник највећих награда.
Био је музички школован, али се није стидео да припада оном жанру - рокенролу, који у почетку није имао ни углед ни поштовање. Он је био један од кључних учесника тог великог пута од непоштовања до угледа.
Оперска уметница Катарина Јовановић само је кратко написала на Фејсбуку - “Мој добри дух” уз фотографију омиљеног композитора Симјановића.
Сви остали су се опраштали управо тако што окаче слику или песме, музике из популарних филмова и ТВ серија као што је “Балкан експрес” или “Грлом у јагоде”.
Хвала професоре за све, нека те анђели чувају”, речи су редитељке Ане Марије Роси, познате по филму “Ајвар”.
Режисер и сценариста успешног филма и серије “Јужни ветар” Милош Аврамовић кратко се огласио на истој друштвеној мрежи - “Маестро, почивај у миру”.
Глумац Иван Томић је записао своје мисли поводом овог изненадног губитка - “Нек'' ти је лака земља и хвала за музику”.
Каква суморна година. Оде још један великан. Р.И.П. Зоран Симјановић, написала је певачица Јулијана Винцан и окачила своју обраду његове песме “Цвета трешња” из филма “Сабирни центар”.
Џез пијаниста Васил Хаџиманов, који је нажалост недавно остао без оца Зафира Хаџиманова, због исте болести ковид-19, на свом Фејсбук профилу објавио је свој видео како свира на клавиру култну инструменталну тему из серије “Грлом у јагоде”.
Испод тог видео-аудио записа навео је следеће речи: “За Симкета и целу једну непоновљиву генерацију која нам одлази”.
Позориште за децу “Бошко Буха” на свом Фејсбук налогу објавило је опроштајне речи: “Шта лепше човек може да остави овом свету него музику... Хвала, маестро!”.
Композитор Корнелије Ковач је за медије рекао да је ово веома велики губитак и да су сви шокирани што су изгубили успешног човека који је предавао о музици и на факултетима, али не само то, већ је написао толико музичких тема за филмове.
Толико година је у оптицају са успешним радом и то што смо га изгубили у тренутку велики је шок, истиче Ковач и додаје да су се веома поштовали увек, и навијали један за другог у каријери.
Наравно, било је мале конкуренције, јер смо и он и ја учествовали на највећем филмском фестивалу у то време са својим пројектима, у Пули, али никада није било сујете и увек смо се радовали успеху, без обзира ко освоји награду, нагласио је легендарни музичар о свом колеги.
