Сусрети: Зоран Ђерић, управник СНП-а

НОВИ САД: Након безмало двадесет месеци руковођења Српским народним позориштем у в.д. статусу, др Зоран Ђерић је на темељу конкурса добио мандат да и у наредне четири године води наш најстарији професионални театар.
zoran djeric
Фото: Dnevnik (Branislav Lučić)

По његовим речима, сада је много тога извесније и самим тим боље, јер, како објашњава, велика позоришта као што је СНП ипак морају да планирају свој рад на дужи период - почев од тога што није добро да се темељи репертоарске политике често мењају, па све до чињенице да се ангажмани познатих и признатих имена ван куће, редитеља, кореографа, балетских играча, оперских певача, диригената... морају уговарати барем сезону или чак две унапред како би се термини могли ускладити.

Радило се, али нису били ослобођени сви потенцијали куће, описао је досадашњу ситуацију др Ђерић у разговору за „Дневник“.

Како је даље казао, у случају СНП-а је, иначе, значај одређене извесности предвиђеног мандатног периода још израженији, јер ће 2021. и Нови Сад бити Европска престоница културе, и позориште обележити 160 година постојања.

А тим поводом би, рецимо, требало да коначно буде објављена прва права монографија посвећена Српском народном позоришту, на српском и енглеском језику, као и да до тада завршимо све послове на изради Енциклопедије СНП-а. С друге стране, у плану је и веома амбициозан репертоар, чију реализацију практично већ сад треба почети припремати, како у Драми, тако и у Опери и Балету, најављује управник СНП-а.

Крајем прошле године завршена је нова систематизација, усклађена са Законом о култури и новим каталогом радних места.

Управник СНП-а потврдио је на том фону информацију о јачању и делимичном подмлађивању свих ансамбала – рецимо, у Драми су стални ангажман добиле две глумице и два глумца (Соња Дамјановић, Тања Пјевац, Григорије Јакишић и Вукашин Ранђеловић) - али је признао и да се кућа на појединим позицијама, поготово када је реч о техници, сучоава са огромним проблемима, јер је доста људи отишло или у пензију или је због мале плате потражило други посао, а замене им није тако лако наћи, напротив.


Сарадња с националним театрима

На трагу протокола о сарадњи, који су лане потписали Српско народно позориште и београдско Народно позориште, два национална театра до сада су углавном само размењивала драмске представе, односно урађена је тек једна копродукција, опера „Кавалерија рустикана“. „Народно позориште ове године слави велики јубилеј, век и по постојања, и надам се да ће и СНП учествовати у његовом обележавању. Постигнут је договор о две драмске копродукције: Травничка хроника коју би по роману Иве Андрића радио Никита Миливојевић, и Деца револуције Максима Горког у режији Бојане Лазић.

Пре неколико дана разговарали су директори наших балета, Тони Ранђеловић и Константин Костјуков, те верујем да ће и на том плану бити помака, као што се надам да ће их бити и у опери. Но, и даље је највећи проблем за интензивнију сарадњу сцена, јер је она у НП много мања од наше 'Јован Ђорђевић', што ограничава могућности размене балетских и оперских представа“, појашњава др Ђерић, уз подсећање да је СНП недавно потисао протокол о сарадњи са Народним позориштем из Приштине са седиштем у Грачаници, те да ће на темељу њега бити реализована копродукција која ће у основи имати текст једног домаћег аутора – а да ли савременог или класика, то тек треба да буде прецизирано.


У односу на до сада важећу систематизацију имамо око 200 запослених мање. Многа радна места су угашена, на неким позицијама, управо у техници, у озбиљном смо дефициту, и као последица тога догађа се да реализација појединих пројеката бива угрожена. Јер, ангажовање замена које немају адекватног искуства неминовно се одражава и на вођење представа. Највећи је проблем са врхунским занатлијама, којих је и иначе мало, попут власуљара, обућара, шминкера...јер ипак су то у позоришним условима веома специфична занимања која захтевају нарочиту вештину, а она се стиче током година рада са уметницима, на сцени... 

Недовољно људи у техници поготово до изражаја долази у ситуацијама, каква је ових дана у СНП-у, када се паралелно припрема неколико пројеката – опера „Поп Ћира и поп Спира“, балет „Пинокио“, драма „Илустрована енциклопедија нестајања“ - а уз то се реализују и гостовања (попут сутрашњег одласка ансамбла представе „На Дрини ћуприја“ у Сарајево). Међутим, то публика не сме (или не би смела) да осети, тим пре што се њено интересовање за представе Српског народног позоришта значајно повећало у односу на период од пре неколико сезона.

Битно попуњеније сале значе и већи приход на благајни, а као реузлтат први пут смо након дуго времена у нову годину ушли без дуговања, односно измирили смо све обавезе према уметницима. То нам је омогућило да и када је у питању нови репертоар кренемо амбициозније него претходних година, са ослонцем на младе снаге уз подршку истакнутих ауторских имена, а у плану је и гостовање уметника из иностранства. У сваком случају, у овој сезони нас очекује већи број премијера, поготово драмских, делом захваљујући и копродукцијама, али су пред нама и представе где ће бити ангажовани сви ансамбли, попут спектакла посвећеног присаједињењу Војводине Србији, по тексту Милована Витезовића. Стога је у току израда и стратешког плана реализације планираних пројеката све до краја године, како би се избегли могући застоји управо због преоптерећености технике с којом у овом тренутку располажемо.

Иначе, неке од планираних представа можда неће ни доживети премијеру, јер се у СНП после дуге паузе враћа институт „контролних проба“. Ђерић је, наиме, формирао Уметнички савет, у који су ушли и театарски посланици ван куће, који ће, заједно са директорима Драме, Опере и Балета, наравно и управником, доносити одлуку о томе да ли нека представа може да изађе пред публику у планираном термину, или су јој можда потребне додатне пробе како би се исправили уочени недостаци.

Или јој, једноставно, нема помоћи, па ће бити скинута са репертоара пре но што је на њега уопште и дошла.

Контролне пробе ћемо увести као обавезу, јер смо до сада неколико пута били суочени с тим да су представе „пуштене“, а да је њихов квалитет далеко испод жељеног, односно да није ни близу реномеа који ужива Српско народно позориште. У појединим случајевима су дотеривања могла да се раде „у ходу“, па су ти пројекти у међувремену успели да домаше до неког колико толико пристојног нивоа, али за неке представе је од премијере било јасно да се ради о потпуним промашајима. А таквих киксева не би било да се благовремено са позиције струке скретала пажња ауторским тимовима. Наравно да не могу све представе бити ремек дела, али смо одлучни у томе да више ништа не препуштамо случају, јер нам је циљ да све што се у Српском народном позоришту ради буде доречено и на високом уметничком нивоу.

М. Стајић

EUR/RSD 118.2078
Најновије вести