А на њој има свега, од диња за 80–100 динара, лубеница за 60, нектарина и брескви цепача за 200, шљива за 100, па све до парадајза за 150 динара.
Радним данима и суботом тамо је од 7 до 20, а недељом до 12 часова. Како каже, иако јој је олуја уништила многе плодове, цене су остале непромењене.
– Олуја је уништила доста тога, а најгоре је прошао сунцокрет, али и зрело воће које је све омлаћено, осим оног које је на врежама – наводи Зорица Макленовић. – Међутим, то није утицало на цену, оне су остале исте – истиче она.
Њен заштитни знак је кувани парадајз, који је омиљен међу купцима. Када га једном пробају, муштерије се враћају и по остало воће и поврће, а највише се продају, поред свежег парадајза, лубенице и диње.
– Најпрепознатљивији смо по нашем куваном парадајзу од 180 динара по литру, а редовне муштерије увек купују већу количину, како би га сачувале за зиму. Због тога их и остало поврће привлачи. Знају да је роба свежа и 100 посто домаћег порекла – говори Макленовићева и уз осмех додаје: „Директно са њиве до ваше трпезе”.
Већ пет година нуди своје производе у Новом Саду, где ради током три месеца у сезони. Иако су велике врућине током овогодишњег јуна, јула и августа, њој то не смета.
– Не сметају ми ове врућине јер је свакако боље овде него на њиви – објашњава саговорница. – На њој увек има посла за оне који желе да раде. Потребно је да се воће и поврће расади, а потом и одржи по овом тешком времену, док је брање најлакше, само када има шта да се набере.
Текст и фото: И. Јапунџа
