Три нова моста обављаће три различита задатака: онај код Петроварадина, чија је изградња најдаље одмакла, део је Фрушкогорског коридора и источне обилазнице око Новог Сада, поднеће највећи терет, јер ће служити за измештање тешког теретног саобраћаја из Петроварадина и градског језгра Новог Сада; мост до Сремске Каменице омогућиће да „продишу” Булевар ослобођења и Лимани од путничких аутомобила, као и Мост слободе и Варадински моста, те да Булевар Европе добије природни наставак све до Фрушкогорског коридора, док ће трећи, чији се изглед налази још у пројетној документацији, пешацима и бицклистима омогућити прелаз Дунава до Петроварадинске тврђаве преко стубова некадашњег Моста Франца Јозефа.
Веза Новог Сада и и Новосађана са дунавским мостовима надизалзи онај рационалан однос према грађевинама које премошћавају водене препреке, а последњи, Мост слободе, завршен је сад већ давне 1981. године. Да би град који се убрзано шири на обе обале Дунава добио три моста, било је потребно да се укључе и држава и Покрајина и сам Нови Сад, како би ове три велике инвестиције финансирали са 369,5 милиона евра.
На траси Фрушкогорског коридора
Мост почиње 5.536 метара од почетка Фрушкогорског коридора код Каћа, а завршава се на 7.200 метара од почетка, премошћујући 560 метара широк Дунав. Укупна дужина моста износи 1.663 метра, а састоји се од 668 метара дуге северне прилазне конструкције, која се протеже на каћкој страни, главне мостовске конструкције дужине 505 метара и јужне прилазне конструкције на петроварадинској страни, која је дужине око 488 метара.
Ширина моста је 28 метара, а прилазне конструкције широке су 25 метара. Предвиђене су две коловозне, са по две саобраћајне траке широке по 3,5 метара. Мост, као и део Фрушкогорског коридора од Каћа до Петроварадина имаће пешачке и бициклистичке стазе ширине по два метра.
Конструкција главног моста пројектована је као јединствена конструкција за обе коловозне траке, док су прилазне конструкције пројектоване као две одвојене целине. Главни распон моста широк је 200 метара и висок 9,5 метара у односу на висок пловидбени ниво.
Мост је пројектован као „екстрадос“ мост са косим затегама са распонском конструкцијом од преднапрегнутог бетона променљивог попречног пресека и са двоструким кратким пилонима закођшениом ка споља и високим 25 метара. Распони главног моста дуги су 134, 235 и 134 метра.
Темељи свих стубова урађени су на бушеним шиповима, а стубови главног пилона ослањаће се на 37 бушених шипова пречника 1,5 метара и дужине око 36 метара.
На силаску с моста са сремске стране биће изграђена петља и нови пут до друмско-железничког моста, који ће служити као део обилазнице око Петроварадина. Та саобраћајница предвиђена је за возила чије је одредиште сам Нови Сад.
Мост би требало да измести теретни и транзитни саобраћај из Петроварадина, као и Салајке и Подбаре у Новом Саду, јер су мерења показала да дневно око 1.200 искључиво теретних возила пролази улицама Рељковићевом, Прерадовићевом и Рачког.
С Булевара Европе у Срем
Око два и по километра биће дуг прелаз преко Дунава између Новог сада и Сремске Каменицеи, јер се такозвани “четврти мост” састоји из два дела – главне конструкције, која се односи на мост преко Дунава и прилазне конструкције која је заправо вијадукт који ће прелазити преко постојећих и нових саобраћајница.
Дужина вијадукта је 1.387 метара, док је дужина саме мостовске конструкције преко Дунава 880 метара. Што се тиче саме конструкције моста, он ће бити широк 29,4 метра са две коловозне и четири саобраћајне траке. Ширина коловоза је седам метара, док су саобраћајне траке широке 3,25 метара са припадајућим ивичним тракама. Предвиђене су и обостране пешачко-бициклистичке стазе: пешачке стазе су ширине 1,75 метара, док је ширина бицклистичких стаза 2,1 метар.
У питању је “екстрадос” мост, са косим затегама и три једнострука правоугаона пилона. Висина пилона је 30 метара, стабилизовани су косим затегама, а темеље се на по 26 бушених шипова пречника два метра. На сваком од пилона биће 11 косих затега у паровима.
Мост почиње у продужетку Булевара Европе на укрштању с Улицом Тоне Хаџића, где почиње узлазно-силазна конструкција,која се пење и претвара се у двотрачну саобраћајницу широку седам метара. Полазећи даље својом трасом, преко кружне раскрснице булевара Европе, Патријарха Павла и Цара Лазара, наставља даље до Улице хероја Пинкија.
Након тога попречни профил моста се мења, са двотрачног пута на две коловозне траке са по две саобраћајне траке у оба смера, а овај профил се задржава све до прикључења моста на Карађорђеву улицу и пут до Беочина.
Биће изграђене четири нове кружне раскрснице, три на бачкој и једна на сремској страни града. На мост и са моста ће водити шест рампи, које би требало да повежу градске улице са денивелисаном кострукцијом моста која ће имати ранг градске саобраћајнице са предвиђеном брзином од 80 км/х. Уз то, планиране су четири пешачко-бициклистичке рампе како би се мрежа бициклистичких стаза повезала са сремском страном, а касније и са Фрушкогорским коридором и Националним парком, што је део пројекта Фрушкогорског коридора.
За пешаке и бициклисте
Намењен искључиво пешацима и бицклистима, мост који ће премостити Дунав користећи стубове претходног моста, биће дуг 450 метара и широк 12 метара. Према победничком решењу конкурса из 2019. године, које представља полазну основу за израду техничке документације, предиђени су видиковци на самом мосту, зелени појас, галеријски и други уметнички простори.
Ревитализацијом дела трасе некадашње пруге, укључујући и обнову моста и тунела биће остварена пешачко-бициклистичка веза рекреативне зоне кеја, с новосадске стране, и подунавског бедема, с петроварадинске стране.
Под Тврђавом биће изграђена веза до старог железничког тунела дугог 355 метара, који ће бити обновљен и добиће стаклена врата. У самом тунелу предвиђена су и два лифта и степеништа који ће водити на горњи плато Петроварадинске тврђаве, као и два евакуациона излаза. Излаз тунела код “Ловотурса” с јужне стране Тврђаве, биће такође уређен .
На самом крају излаза из тунела, код Ловотурса, превиђено је проширење пешачких стаза, и уклапање са планираном Ботаничком баштом.
Пешачки и бициклистички саобраћај ће бити раздвојен, те ће на том средишњем делу бити уређен простор за одмор. Планирана ширина пешачког дела је шест метара, стазе у средини метар и по, док ће трака за бициклисте бити три метра. Како би се успорило кретање бициклиста, на три места су предвиђена блага скретања под углом од 15 степени и управо ту ће бити видиковци. И док су пешачка и бициклистичка трака предвиђене за кретање, стаза између њих ће служити за окупљање, одмор, спорт на отвореном, излагање радова из атељеа и слично, а планиран је и зелени појас.
На мосту, као и у тунелу, није предвиђен аутомобилски, аутобуски или камионски саобраћај, али ће, уколико буде потребе, туда моћи да пролазе техничке службе за одржавање или службе за ванредне ситуације.
С. Крстић
