Међутим, потреба да се Нови Сад преко Дунава повеже са местима на сремској страни постаје све израженија економским и привредим напретком, порастом броја становника и изградњом саобраћајница. Иако ће у наредним годинама Српска Атина имати чак шест мостова, након Моста Слободе беочинска скела и даље је једина редовна и повезница између Срема и Бачке у потезу од 45 километара који деле новосадски мостови и мост Илок – Бачка Паланка на граничном прелазу са Хрватском. Због тога је недавна изјава министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића током посете Бачкој Паланци, када је казао је да је „недавно наложио Путевима Србије да почну пројектовање моста преко Дунава код Баноштора“ подгрејала стару идеју о још једној спони између Срема и Бачке о којој се годинама могу чути приче, али до сада није било конкретног помака у том правцу.
Како је Весић навео изградња моста између Бегеча и Баноштора има своје вишеструке предности. Повезаност бачке и сремске стране на том подручју отвара могућност попут растерећења саобраћаја, брже путовање до Новог Сада, могућност да се уведе аутобуска линија која би повезала беочинска места са Пољопривредном школом у Футогу, Универзитетским клиничким центром Војводине, што би умногоме скратило путовање ђацима, радницима и пензионерима, а истовремено утицало на развој бициклизма и етно туризма.
Из Општине Беочин поздрављају идеју изградње моста који би то фрушкогорско место повезало са Новим Садом и за „Дневник“ истичу да ће велики пројекти имају потенцијал да знатно унапреде услове речног саобраћаја и отворити нове могућности за мобилност грађана али и развој привреде и туризма.
- И једна и друга страна Дунава имају толико тога да понуде посетиоцима и уверени смо да би то првенствено наша села ставило у фокус интересовања људи који би у већој мери препознали све потенцијале Баноштора и других подручја наше општине – наводе у Општини. Баноштор је смештен на самој граници Фрушке горе и Дунава и краси га лепа природа, виногради и већ развијене винарије које срдачно дочекују госте. Овај крај је препознатљив и по бројним удружењима жена које поред промоције богате војвођанске кухиње посвећено раде на очувању сремачких традиција, баве се рукотворинама и промовишу етно и фолклорне вредности на манифестацијама међу којима су и Међународни дан Дунава као и Баношторски дани грожђа, а мост би све те садржаје учинио још приступачнијим већем броју туриста. Осим тога, на територији Баноштора постоје бројне викендици, па би власници преко моста стизали још брже до њих.
Репортери „Дневника“ посетили су скелски прелаз из Бегеча ка Баноштору који функционише 24 године и поразговарали са скелеџијама, потом људима са обе обале Дунава, како са бачке, тако и са сремске стране. Сви су сложни у једном, потреба за мостом је и више него евидентна, јер дневно скелу користи на десетине власника четвороточкаша како из државе региона тако и из иностранства како би прешла реку.
Скела у Бегечу купи путнике на добро познато месту „Чарда код Браше“. Око 14 сати, паркирају се возила, а међу њима су поред наших и држављани Босне и Херцеговине, Пољске и Аустрије. Како је реч о годишњим одморима сви сем држављанина Босне су наши људи који раде у иностранству.
– Користим скелу када идем у Републику Српску и када се враћам, јер уштедим и до 60 километара. Знам да скела постоји годинама и ту долазим, тако да то за мене није ништа ново. Много ми је лакше тако, него да идем кроз Нови Сад, јер је тамо велика гужва. Поред тога треба и до Новог Сада од Бегеча доћи. Није то баш тако близу. Немам ништа против мостова, али за изградњу једног који би повезивао Бегеч и Баноштор нисам чуо – каже грађанин Републике Српске који није желео да се његово име помиње у новинама, а прелазио је из Бегеча до Баноштора, где је даље наставио свој пут.
Бициклистичка стаза
Уколико би био изграђен мост између Баноштора и Бегеча потенцијално би планирана бициклистичка стаза од Петроварадина до Беочина могла да води и преко моста и да се спаја са међународном бициклистичком стазом Евро Вело 6 у Бегечу и Футогу, која прати Дунав и протеже се преко 3.600 километара пролазећи кроз десет европских држава. Подсетимо, према плану железничка пруга Петроварадин – Беочин требала би бити претворена у зелену стазу, коју ће чинити двосмерна бициклистичка стаза. Она би прошла кроз Сремску Каменицу, Лединце, Раковац и завршила би се код бивше железничке станице у Беочину.
И мештанин Адица каже да му је једноставније да до Баноштора, дође из Бегеча скелом, него да како каже иде около како би стигао до циља.
– Новом Саду недостаје још мостова. Сада када бих сренуо ка Баноштору не знам прво када бих изашао из града. Друго, недељом у послеподневним сатима гужве из Сремске Каменице су невероватне. Стварају се колоне возила и саобраћај буде веома отежан. Просто је град постао мали за толико возила и становника. Уколико би мост и овде постојао где сада функционише скела, и то би помогло – каже мештанин Адица који је такође са својим четовроточкашем прешао реку и на тај начин стигао до Баноштора.
Репортери „Дневника“ такође су скелом прешли из Бегеча ка Баноштору, и вратили се назад. Само укрцавање и прелаз не трају дуго. Све заједно највише до 15 минута. Скела релативно брзо „клизи“ реком и стиже до Баноштора где чекају нова возила на превоз. И са друге стране, поново иностране регистрације, такозвани међумесни такси превозници и Новосађани који иду ка Бегечу.
Скелеџија Милош Винце каже да скела превози путнике од 1999. године, те да је тада било и највише посла. Приче о мосту који би спојио две обале постоји вели још од тих година.
Вели да они који користе услуге скеле иду за Републику Српску, или продужавају за западни Срем и Мачву. Гравитирају ка наближој магистрали, а скела им како Винце каже, помаже у томе да им скрати путовање. Каже да посла највише има када се дешавају неке манифстеације у граду, па поједине саобраћајнице буду затворене, те самим тим се стварају гужве.
- У просеку највише посла имамо викендом лети, а поговото када у Сремској Каменици или Новом Саду буду неке манифестације па саобраћај буде отежан. Тада ми падамо у несвест од посла – вели Винце.
Превоз аутомобила у једном правцу је 500 динара. До скоро је била 300 али су вели Винце промена цена горива и криза условили и повећање превоза аутомбила скелом.
Летње радно време је од 7 до 20 сати, а зими од 7 до 17, а током хладнијих дана раде све до појаве леда.
Силвиа Ковач
Слађана Аничић Илић
