Многи од тих међурегионалних споразума подразумевају доминантно економску кооперацију, што је посебно важно у условима када Покрајинска влада највише напора улаже у изграђивање повољног пословног амбијента за инвестирање и отварање нових радних места, изјавио је за “Дневник” Огњен Бјелић, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу.
- Претходне године смо нарочито били активни у закључивању бројних међурегионалних аранжмана са појединим кинеским провинцијама, као што су Гуанг-Донг, Хајнан, Хунан и Ђи-Лин, али и регионима из Русије и Казахстана. Посебно бих истакао успостављену сарадњу са Градом Пекингом и градоначелником Чен Ђинингом средином септембра 2017. године. Такав вид сарадње представља изузетан значај за Покрајину Војводину јер јача наша искуства у сарадњи са супериорним економијама у најразвијенијим регијама и градовима на свету, нарочито када је по први пут отворена директна авио-линија на релацији Београд-Пекинг.
Има ли конкретних резултата што се тиче пројеката или инвестиција у Војводину који су произашли из међурегионалне сарадње?
- Као јасно видљив и мерљив облик сарадње са нашим партнерима у окружењу, користимо програме прекограничне сарадње и сарадња се доминантно остварује са жупанијама која се граниче са АП Војводином, као што су, на пример, Бач-Кишкун и Чонград из Мађарске, Тимиш, Караш-Северин и Мехединци из Румуније, Осијечко-Барањска, Вуковарско-Сријемска, Пожешко-славонска и Бродско-посавска жупанија из Хрватске. Овакви програми сарадње позитивно утичу на окружење, односно за иницирање развоја недостајућих прекограничних инфраструктурних система и посебно на повезивање актера из пословног сектора. У свим прекограничним програмима у којима могу учествовати покрајинске институције, а то су програми са Румунијом, Мађарском, Хрватском и Босном и Херцеговином укупно је на располагању више од 180 милиона евра ИПА средстава у овој финансијској перспективи. Због тога, покрајинске институције активно учествују у свим расположивим прекограничним програмима, тако је, на пример, од одобрених пројеката у програмима са Румунијом, Мађарском и Хрватском одобрено око 40 милиона евра донација за пројекте у којима су покрајинске институције партнери.
У вашем мандату доста је урађено на формализацији сарадње Аутономне Покрајине Војводине и Републике Српске.
- Можемо слободно рећи да су односи Аутономне Покрајине Војводине са Републиком Српском на највишем нивоу од настанка Републике Српске пре 25 година. Ослонац за такву сарадњу чине одлични односи председника Републике Србије са председником Републике Српске и заједничке седнице две владе на којима се утврђују стратешки оквири и правци сарадње. За покрајину Војводину веома важну фазу у развијању добрих односа означава 22. септембар 2017. године када су председник Покрајинске владе Игор Мировић и председница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић потписали Протокол о сарадњи између АП Војводине и Републике Српске. Такав документ представља израз обостране спремности и политичке воље да остварујемо свестрану сарадњу у заједничком интересу и конкретизацију те сарадње у читавом низу области, посебно у области привреде, културе, образовања, пољопривреде, размене научних знања и повезивања универзитета, те туристичких организација, као и размену услуга у области здравства.
Ова сарадња отворила је могућност за заједничке пројекте. Шта се од важнијих пројеката може очекивати у будућности?
- Приоритет је јачање сарадње у области путне инфраструктуре, а као најважније пројекте можемо истаћи реконструкцију пруге Шид-Бијељина, потез Фрушкогорског коридора од Новог Сада до Руме, затим преко Шапца до Републике Српске, који представља нашу заједничку потребу и скраћене путеве привредним и транспортним везама између две земље. Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, током прошле године, кроз први позив прекограничне сарадње са Босном и Херцеговином, за мање од два месеца, припремио је десет пројеката у сарадњи са Владом Републике Српске у вредности од од око 5,8 милиона евра, што је јасан показатељ изузетних односа између Српске и Војводине.
У вашој надлежности су и локалне самоуправе. Постоји ли конкретан и ефикасан модел који би зауставио депопулацију мањих средина и одлазак младих у веће градове?
- Уверен сам да је јачање економије основа за решење овог проблема. Због тога, са задовољством могу да нагласим да је у спровођењу развојне политике преко овог Покрајинског секретаријата из посебног буџетског фонда крајем прошле године пласирано 350 милиона динара директно у развој привреде Војводине односно отварање нових радних места, што ће несумњиво дати видљиве резултате веома брзо. Један од основних начина да спречимо негативне демографске трендове је управо у томе да јачамо привреду наше Покрајине и да финансирамо оне програме који креирају нова радна места која ће апсорбовати неангажовану радну снагу и побољшати услове живота наших грађана.
Да ли ће бити нових конкурса за отварање нових радних места на територији Војводине?
- Конкурс би требао бити расписан средином фебруара и реализује се кроз доделу бесповратних средстава малим, средњим и великим предузећима са територије Војводине односно за инвестиционе пројекте чије је место реализације на територији покрајине у складу са Покрајинском уредбом о условима и начину доделе средстава из Буџетског фонда за спровођење мера развојне политике Аутономне Покрајине Војводине за 2018. годину. Овом конкурсном мером предвиђено је отварање од 10 до 100 нових радних места повезаних са реализацијом инвестиционог пројекта вредним најмање 50.000 евра кроз улагања у материјалну имовину предузећа. У зависности од категорије развијености локалне самоуправе у којој се пројекат реализује, кориснику се одобравају средства у укупном износу до највише 5.000 евра по једном новозапосленом. На истоветном конкурсу реализованом прошле године, 15 предузећа којима су одобрена укупно ће отворити 532 радна места и запослити исто толико нових радника на неодређено време.
Александар Савановић
У петак сте положили камен темељац Српског културно-туристичког центра “Коло” у Мађарском Морахалому који ће бити реализован у оквиру програма прекограничне сарадње. Најавили сте градњу сличног центра и на Палићу наредне године. Зашто је изабран Морахалом?
- Морахалом је одабран из неколико важних разлога - ради се о насељу са око шест хиљада становника у коме живи близу осам одсто припадника српске заједнице, али пресудно је било то што је Морахалом удаљен двадесетак километара од Сегедина као значајног инфраструктурног чвора за овај део Европе и што располаже богатим термалним изворима за развој бањског и здравственог туризма, што у одређеној мери коинцидира са обележјима насеља Палић које је у 19. веку формирано управо као бањско место, а Град Суботица је такође један од партнера на овом пројекту. Осим тога, Морахалом је једна од најатрактивнијих туристичких дестинација у жупанији Чонград и насеље које по критеријумима мађарске развојне агенције спада у категорију насеља са најдинамичнијим развојем у региону Јужне Мађарске. Коначно, од укупног броја туриста који посећују овај градић, чак 60 процената у овај бањски град пристиже из Србије и покрајине Војводине што је око 250 хиљада наших држављана годишње.
