о присаједињену Војводине Краљевини Србији 1918. године, у Социјалистичкој партији Србије прихваћен је са одобравањем. Предлог допуне Закона о државним празницима упућен је Влади Србије, а Николић је изразио очекивање да ће тај предлог наићи на неподељено одобравање.
- СПС је са великим одобравањем прихватила иницијативу, а када то кажем, мислим на наше чланове и симпатизере, а верујем ову иницијативу подржава и велики број грађана – изјавио је „Дневник“ др Павле Будаков, члан Председништва Социјалистичке партије Србије и шеф Посланичке групе ове странке у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине. - За нас је ово изузетно значајно, јер мислим да је овај датум био дуго година поитскиван. Не знам колико су наши грађани у последњих годину-две дана и препознавали тај дан као неки битан у историји. Али ја мислим да је 25. новембар 1918. стварно један од најзначајнијих датума у историји не само Војводине, него и Србије целе, јер је она тада настала и формирала се у границама и у форми у којој треба да постоји.
Он истиче да постоји више разлога због чега социјалисти сматрају да је добра иницијатива да дан присаједињења Војводине Србији буде проглашен државним празником.
- Пре свега, она одражава историјске токове на овим просторима. Друго, мислим да је дошла у правом моменту, јер се том иницијативом на одређени начин реализују вишедеценијске тежње српског народа да живи заједно са својом матичном државом, са државом Србијом када је то била Краљевина Србија 1918. године. На тај начин је српски народ био у ситуацији да у потпуности оствари своја национална и друга права које има. А ми се за годину дана приближавамо великом јубилеју, а то је 100 година од 25. новембра 1918. и све то чини да је ова иницијатива нешто што је драгоцено и нешто што се надамо да ће и у Народној скупштини бити плебисцитарно усвојено – истиче Будаков.
Он додаје да, када подржава Николићеву иницијативу, не заборавља ни све друге народе који живе у Војводини, јер су на Великој народној скупштини 1918. години поред Срба били присутни Буњевци и представници других националних заједница, тако да та је скупштина имала и пун легалитет и пун легитимитет. Како каже, одлуке те скупштине су стварно изузетно далекосежне.
- Ако гледамо историјат последњих 100 година, позиција Војводине у односу на матицу државу је пролазила различите фазе. Ми се сећамо сви фазе када је, практично, Војводина била држава у држави Србији и то је било све до новог Устава с почетка деведесетих, када је она стварно постала покрајина у правом смислу те речи. И зато кажем да Војводина има своју државу – Србију, а Србија има своју покрајину – то је Војводина. Ја мислим да је у тој једној реченици садржано све оно што би требало Војводина да буде и ја се надам да ће и позиција Војводине практично остати онаква каква је регулисана и садашњим Уставом – наводи др Павле Будаков.
Како каже, СПС ће се супротставити идејама да се кроз уставне промене битније мења положај Војводине.
- Оно што је нека црвена линија за нас у СПС-у то је да Војводина не може добити атрибуте државности. О свему осталом се може разговарати, али о атрибутима државности, то је тема о која би краткорочно и далекосежно водила процесима које нико не би желео. Када то кажем мислим на законодавну, извршну и судску власт. То нису прерогативи који припадају покрајини у овом уређењу које има Србија. Војводина у овом моменту и на бази садашњег Устава треба да користи све оно што јој тај Устав даје, а мислим да Војводина не користи све то – каже Будаков.
А. Савановић
О надлежностима Покрајине
Будаков подсећа да се политички естаблишмент у покрајини јако дуго бавио знамењима Војводине, заставом, грбом, иако Устав дозвољава да то Војводина самостално уређује.
- Устав даје да Војводина, односно покрајинска Скупштина, буде овлашћени предлагач закона. Јако мало таквих закона је предложено који су кренули из покрајинске скупштине. Сада имамо, с једне стране ситуацију и сталан жал за неким надлежностима које према Уставу Војводина нема, а с друге стане оне надлежности које Војводина има се не користе у оној мери у којој би се могле користити. Поред предлагања закона, може предлагати амандмане. Изговори су били да је послат неки закон који није прихваћен. То не може бити изговор. Јер питање усвајање или неусвајања закона или амандмана је демократско питање. Не значи да, уколико ви пошаљете било какав предлог закона, или предлог амандмана према Народној скупштини, то мора бити усвојено. Али ту могућност треба перманентно користити – закључује члан Председништва СПС.
