Дачић је, на скупу одржаном на тему "Убрзавање проширења на западном Балкану", истакао да реформски напори Србије треба да буду у потпуности препознати од ЕУ и валоризовани отварањем нових поглавља, у складу са напретком који у сваком поглављу остваримо
Истакао је да је убрзавање ЕУ интеграција Србије свакодневни радни задатак са којим се српска администрација и друштво у целини сусрећу и поновио да нема дилеме да је главни спољнополитички и економски приоритет Београда пуноправно чланство у ЕУ.
"Покушаји да се наша спољна политика представи као седење на две, три или-не-знам-колико столица није тачна. Врло јасно свим нашим партнерима у свету кажемо куда идемо. Не би требало стално оцењивати наше односе са источним партнерима, јер су они традиционални, пријатељски и имају снажан економски сегмент".
Дачић је упозорио, међутим, да повезивање процеса нормализације односа Београда и Приштине и отварање других преговарачких поглавља може имати штетне и успоравајуће ефекте по процес европских интеграција Србије.
" Бескрајно инсистирање да се напредак у преговарачком процесу веже по сваку цену са напретком у дијалогу Београд-Приштина, не само да представља непотребно бирократско успоравање, већ је и политички штетан", рекао је.
Указујући на чињеницу, која постоји само код преговарачког процеса Србије, Дачић је рекао да мониторинг дијалога Београд-Приштина, као критеријум за отварање преговарачких поглавља, је потпуна новина и јединствена у нашем случају.Међутим, додао је,. императив је да и државе чланице ЕУ прихвате чињеницу да дијалог и напредак у дијалогу не зависи само од спремности Београда.
" Увођење ''треће стране'' у оцену нашег напретка је непотребно компликовало ствари и доводи, што је јасно видљиво, до успоравања процеса преговарања, чак и у случајевима када за то није одговоран Београд. Питање нормализације односа на релацији Београд-Приштина треба да буде искључиво у оквиру Поглавља 35, а не да се прави паралелизам између овог и других поглавља, нити да се ово поглавље представља као услов свих других поглавља", казао је Дачић.
Истакао је да ће инситирање на таквом ставу донети много више политичке штете него што су то у стању да виде многи учесници у овом процесу.
Шеф српске дипломатије је указао да су питања безбедности актуелнија него икад, али и да су, међутим, политички моменат и безбедност две ствари које иду заједно и не могу се раздвојити.
"У том контексту када се говори о убрзању европских интеграција држава региона, а самим тиме и Србије, постоји неколико ствари које треба споменути, о којима се мора размишљати и евентуално, пронаћи нови одговори за питања која нас већ неко време држе ''политички будним''", казао је.
Подсетио је да се већ дуже време говори о замору од проширења у државама чланицама, пре свега у државама које су оснивачи ЕУ. "Нас је, ипак, обрадовало иступање председника Европске комисије Жан-Клод Јункера пре неколико недеља, за које се надамо да ће и чланице подржати, у коме је позвао на креирање и имплементацију стратегије за успешно приступању Србије и Црне Горе у ЕУ до 2025. године, као водећих кандидата из региона. Ми мислимо да је ово остварив циљ", рекао је Дачић.
.Подсетио је и да је Србија, од 21. јануара 2014. године, када су започели преговори о приступању ЕУ, отворила 10 од укупно 35 преговарачких поглавља."Ту управо и видимо проблем", истакао је Дачић и додао да је у протеклим годинама створена, како је казао, вештачка теза у оквиру ЕУ, неутемељена у сваком смислу, да не треба да се отвара више од два поглавља током једног председавања, како се не би створила погрешна слика о „пребрзом“ преговарачком процесу.
Реално, сматра Дачић, садашњи темпо отварања поглавља је недовољан и не осликава право стање ствари о спремности Србије за преговарање о чланству.
"Садашњи темпо је чисто политички лимитиран, због унутрашњих проблема у неким државама чланицама. Такав приступ неће довести до жељеног резултата за обе стране", казао је Дачић и додао да не треба да подсећа да отварање поглавља никако не значи и њихово затварање, већ је у интересу свих, као у случају поглавља 23 и 24, да се она отварају на основу квалитета преговарачких позиција и оствареног напретка у реформама.
