Постојећи инвеститори ће пред представницима Развојне агенције Војводине, као и Србије, Привредном комором Војводине, али и високим званичницима, изнети своја искуства с локалном самоуправом. Поподневни програм прославе употпуниће наступ Војвођанске филхармоније.
Председник општине Нови Бечеј Саша Максимовић каже за „Дневник“ да Нови Бечеј постоји званично више од 900 година.
„Први документ, односно писани траг о нашој вароши датира из 1091. године, а пре Новог Бечеја је овде постојало неолитско насеље и зато данас и имамо два археолошка налазишта“, каже Максимовић.
У ту стару варош покрај Тисе потребна су велика улагања.
Буyет за ову годину није виши него лане и износи 900 милиона динара, али је опредељен да у већој мери буде инвестициони. Урађен је и један ребаланс буyета јер је Општина остварила уштеду и тим новцем купила дворац Соколац, која ће такође бити представљена инвеститорима.
„На последњој седници смо донели одлуку и да Општина купи гараже, одосно двориште суда, који су били у приватном власништву. То двориште је наслоњено на наш Дом здравља, које нема решене саобраћајнице, паркинг и приступ Хитној помоћи. У дворишту суда биће уклоњене постојеће гараже и направљен приступ колима Хитне помоћи, паркинг, и уређен део парка. Простор од око 400 квадрата коштао је Општину 6,8 милиона динара, а у њему је, осим гаража, и зграда старог затвора, који се данас води као пословни објекат од 160 квадрата“, каже Максимовић.
Нови Бечеј је добио новац од Управе за капитална улагања Војводине за прву фазу изградње фабрике воде, али и за многе друге пројекте.
„За две године добили смо од виших нивоа власти новац за 50 пројеката. Имали смо неко учешће, али су пројекти урађени од покрајинских и републичких пара, као и европских фондова“, подсећа председник општине Нови Бечеј, и додаје да је свакако највећа инвестиција изградња постројења за пречишћавање воде, укупне вредности 150 милиона динара, коју финансира Управа за капитална улагања, а чија је реализација у току.
Осим тога, завршена је и кружна раскрсница на улазу у Нови Бечеј вредна 56 милиона динара, што су финансирали „Путеви Србије“.
„Најважније је, свакако, осим изградње пречистача воде, улагање у водовод и канализацију јер у Новом Бечеју и даље има азбестних цеви, које су у веома лошем стању, те је у реконструкцију водоводне мреже крајем априла ове године уложено 3,2 милиона динара од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, док су већ урађена два пројекта реконструкције и замене дотрајалих азбестно-цементних цеви вредна 7,6 и 5,4 милиона динара, такође од Покрајинског секретеријата за пољопривреду“, тврди Максимовић.
За две пуне године, колико је на челу своје општине, Саша Максимовић каже да је улагано у све сфере, конкурисали су на три европска пројекта и добили два, те су, како наводи, доста оспособљени за писање свих пројеката па је у току повећање ефикасности заштите од поплава помоћу паметног мерења водостаја – ИПА пројекат с Мађарском, као и развој инфраструктуре еко-туризма на Заштићеном подручју „Сланово копово“, али је из наших фондова Ватрогасни дом добио нови кров и фасаду, реконструисан је Дом културе, изграђена трафостаница, али и саобраћајница у Индустријској зони у Новом Милошеву, вредна 28,2 милиона динара...
„Имамо две индустријске зоне, у Новом Бечеју и Новом Милошеву, које ћемо и представити на конференцији за инвеститорима и понудити им најбоље могуће услове, као и сваком ко жели да послује на нашој територији“, наглашава Максимовић.
Исто је урађено и у Новом Милошеву и Куману, у шта је Секретеријат инвестирао укупно 7,4 милиона динара.
„Набавили смо, уз помоћ Покрајинског секретеријата за пољопривреду, и технолошку опрему за аутоматско дозирање средстава за дезинфекцију воде на водоизвориштима у Новом Бечеју и Куману, вредну 28,5 милиона динара. За изградњу фекалне канализације у Новом Бечају у првој фази вредну 16,4 милиона динара, а затим и другу, вредну 21,5 милион динара, и за трећу фазу од Управе за капитална улагања добили смо још 20,1 милион динара. То је веома важно, иако политичари не воле да говоре о томе, али то је прво када причамо о проблемима у свакој општини у Војводини јер годинама није улагано у водовод, као што двадесет година није чишћена атмосферска и фекална канализација“, истиче Максимовић.
Изградњом бране на Тиси 1976. године на том подручју створило се много подземних вода, у значајној количини и неодржавањем каналске мреже, те долази до проблема после сваких већих падавина. Покрајински секретеријат за пољопривреду је у измуљавање каналске мреже у функцији одводњавања уложио 22,7 милиона динара.
„Паралелно радимо и атмосферску и фекалну канализацију, реконструкцију водовода, изградњу постројења за пречишћавање воде, али и на индустријским зонама у Новом Бечеју, које су при крају“, подсећа Максимовић: „Зона у Новом Милошеву пре две године није постојала, чак ни на папиру, а сада је изграђена прва фаза индустријске зоне и постоји у њој све неопходно, осим осим уличне расвете и прикључка на главну саобраћајницу, који је у надлежности „Путева Србије“. Урађена је атмосферска и фекална канализација, асфалтиране улице, уведени оптички каблови, трансформатори за струју, гас и ту тренутно послује једна фабрика за прераду бундевиног семена и производњу уља, пошто је зона тек изграђена, и продата је друга парцела, што је показатељ да Општина не улаже узалудно у индустријске зоне. Новобечејска зона је такође при крају.“
Маша Стакић
Фото: Радивој Хаџић
