Дрецун за Танјуг оцењује да је проблем у томе што је Приштина, односно Аљбин Курти, ставио до знања да за њих нису важећи споразуми које су постигле претходне администрације у Приштини, што је значило да за њих ни Вашингтонски споразум није важећи и да га неће испоштовати и реализовати.
"Они га најбруталније крше већ дуго", констатује Дрецун и подсећа да Курти одбија и да се прикључи иницијативи "Отворени Балкан".
Указује да Приштина најављује мере реципроцитета, што ће, каже, угрозити слободан проток људи, робе, услуга и капитала и већ увелико води кампању за нова признања за чланство у неким међународним организацијама и понаша се као да Вашингтонски споразум и не постоји.
Са друге стране, истиче Дрецун, Србија споразум поштује, уз подсећање да је и администрација садашњег председника САД Џозефа Бајдена рекла да они остају на позицији поштовања тог споразума.
Оцењује да је вероватно да је Курти очекивао да ће Бајден одустати од Споразума јер је потписан у време Доналда Трампа.
"Сада треба да се види реакција САД. Она је изостала. Да видимо шта ће бити са студијом која је урађена у вези са акумулацијом Газиводе", казао је Дрецун.
Подсећа и да ће Србија градити аутопут Ниш-Приштина.
"Сада није потез на нашој страни, већ потез треба да повуку САД, да се јасно изјасне о том споразуму", истакао је Дрецун.
Он је указао и да Приштина већ отворено ради на кампањи признавања, да позива неке државе отворено да их признају, подсећајући да се тој кампањи придружио и турски председник Ердоган, који је рекао да је ће са Бајденом интензивитрати активности за стицање нових признања.
"То није случајност, то је једна организована кампања", указује Дрецун.
Наводи да ће Србија, када истекне тај део споразума, наставити да ради оно што је радила и пре тога, да се бори да се Косово не третира као држава.
"Многе државе су повукле признања, онемогућена је лажна држава да се појави као држава у Интерполу, Унеску. Учинићемо све да онемогућимо да се било где појави тзв. држава Косово. А Курти хоће да учествује у активностима где се Косово третира као држава. Зато се наставља борба на том плану", рекао је Дрецун.
На питање у вези са одлуком Приштине да прими избеглице из Авганистана, Дрецун каже да је реч о људима који су сарађивали са Америком, НАТО снагама, који су се определили за визију грађанског Авганистана и сада беже од талибана.
Они, додаје, не би требало да буду опасност за безбедност било кога, али и упозорава да увек постоји опасност да талибанска обавештајна служба инфилтрира неког свог.
Дрецун је казао да је много опаснија ситуација са онима који се враћају из редова исламистичких формација, додајући да је са Космета око 500 људи било у тим редовима, који често на КиМ долазе и илегално.
"То су екстремисти и они су највећа опасност", рекао је Дрецун.
Навео је и да је питање колико ће људи доћи у овом таласу на Космет, да ли ће се они ту задржати стално, где ће бити распоређени.
"Да се не поремети осетљиви међуетнички однос на КиМ, да се не угрози српски народ, самом променом бројног стања људи других националности", рекао је Дрецун.
