О томе и о оележавању 75. годишњице стрдања становника насеља Зрин, које су, како се тврди, током Другог светског рата спалили партизани, разговарано је данас на седници бискупа Загребачке црквене покрајине у Сиску.
Скупом је председавао загребачју надбискуп Јосип Бозанић који је рекао да је поносан оним што чини сисачка црква, пише портал Јутарњег листа.
Одајући признање сисачком бискупу Кошићу, иначе у јавности познатом по својим десничарским иступима, Бозанић је рекао да се неки догађаји, посебно у Сиску, не смеју заборавити, јер заборав ствара могућност њиховог понављања.
"Тако и спомен на трагедију Зрина треба оживети, јер је важан не само за овај крај него и општу хрватску историју", рекао је Бозанић и додао:
"И споменик блаженом Степинцу, који ће се овде поставити је знак историје цркве и хрватског народа и тако је постао симбол препознавања хрватског и католичког идентитета".
Кардинал Степинац, који се током рата приклонио усташком поглавнику Анти Павелицу, једна је од главних тачака спора између Католичке и Српске православне цркве.
Док Католичка црква у Хрватској чека да Ватикан канонизује Степинца, СПЦ се томе жестоко противи, а до сагласја није дошло ни након више заседања мешовите комисије двеју цркава која је формирана на иницијативу папе Фрање.
По уласку Немаца у Загреб 1941.године Степинац је подржао оснивање НДХ.
Био је политички ментор и духовни отац Анте Павелица, благосиљао је усташке злочинце који су клали Србе, Јевреје и Роме, а после рата их је скривао у седишту Католичке цркве у Загребу.
У свом дневнику Алојзије Степинац с пуно мржње пишао о православним Србима и наводи план за унијаћење.
